Danas

EU IZGLEDA ZAUZETA BITNIJIM PROBLEMIMA

Kako se u Briselu gleda na razvoj događaja i političke krize u Srbiji

Uprkos izjavama podrške studentima i govorima u kojima su se zahtevi demonstranata u Srbiji izjednačavali sa zahtevima EU, u Briselu opterećenom sopstvenim i globalnim problemima, očigledno i dalje vlada pragmatičan pristup.

Oštre i jasne kritike režima Aleksandra Vučića izostaju, a EU čini se ostaje fokusirana na to da ne dođe do nekakvog zaoš travanja i da Beograd bar formalno ispunjava obaveze iz pregovaračkog procesa. EU je tako pozdravila nedavno usvajanje medijskih zakona, umesto da insistira na suštinskim promenama. Često ambivalentan stav i blage kritike usmerene ka aktuelnom režimu u Srbiji, koštale su EU popularnosti među građanima, pogotovo od početka studentskih blokada, te većina građana Srbije u Uniji ne vidi i političko savezništvo. Umesto insistiranja na demokratiji, vladavini prava ili drugim vrednostima na kojima počiva, prioritet Unije i dalje je održavanje stabilnosti i uticaja. Politički analitičar Aleksandar Ivković kaže za Danas da EU i dalje posmatra Srbiju prvenstveno kroz okvir politike proširenja, zasnovan na ranijim pravnopolitičkim dogovorima. U tom kontekstu, kaže naš sagovornik, fokus je često na ispunjavanju formalnih zahteva, dok se suština reformi i njihov stvarni efekat stavljaju u drugi plan. Ivković poručuje da se to jasno videlo na primeru usvajanja medijskih zakona, ističu i da bilo dovoljno da se oni usvoje u Skupštini da bi usledile pohvale iz Brisela, bez ozbiljnog osvrta na njihovu buduću primenu. „Dakle, bilo je dovoljno da parlament samo usvoji zakone, a da li će se ti zakoni menjati i kako, to je sada drugo pitanje, ali već za samo usvajanje su dobili pohvalu“, kaže. Takav pristup, ističe, koji je ranije često kritikovan, i dalje opstaje. Međutim, sada dolazi važniji test, izbor Saveta REM-a, koji će, prema njegovim rečima, pokazati da li je Evropska komisija spremna da insistira i na kvalitetu reformi, a ne samo na njihovoj formi.“ Ako REM bude izabran bez učešća nezavisnih udruženja i opozicije, a EU to ipak oceni kao napredak, to bi dodatno potkopalo poverenje proevropskog dela javnosti u Srbiji, koji i dalje veruje da EU treba da brani principe vladavine prava i demokratskih standarda“, objašnjava. Kada je reč o aktuelnoj političkoj krizi u Srbiji, Ivković ocenjuje da su stavovi unutar EU podeljeni. – Deo država članica podržava vlast u Beogradu, dok drugi pokazuju zabrinutost zbog njenog autoritarnog ponaš anja. Ipak, većina EU aktera se uzdržava od oštrijih mera iz straha da bi to gurnulo Srbiju ka Rusiji, Kini ili drugim globalnim akterima – objašnjava, dodajući da je upravo to razlog zašto se Unija odlučuju za pragmatičan pristup, trudeći se da zadrže određeni stepen uticaja time što vlast drže „blizu“, bez većeg pritiska. Tome doprinosi i činjenica da opozicija u Srbiji još nema jasnu alternativu koja bi mogla da preuzme odgovornost, napominje naš sagovornik. „Dok se to ne promeni, teško je očekivati da će EU preći iz faze pasivnog posmatranja u aktivniji angažman“, ocenjuje. Ivković kaže da u suštini, politika EU prema Srbiji sve više liči na širu strategiju koju primenjuju prema zemljama u kojima stabilnost ima prednost nad vrednosnim pristupom. „To je realpolitički pragmatizam koji često dolazi u sukob sa očekivanjima građana koji se i dalje nadaju da evropski put znači više od geopolitičkog pozicioniranja“, zaključuje…