Novi Magazin

U OGLEDALU - NATAŠA VUČKOVIĆ

Populistima je demokratija „prevaziđena“

Kako čuti nedovoljno glasne i nesaslušane glasove građana i kako odgovoriti svima koji se osećaju zaboravljenima? Jer njihove potrebe su realne – zdravstvo, stanovanje, obrazovanje, više pravde, bolje socijalne usluge.

Jedan od odgovora je i da poverenje u demokratiju počinje na lokalnom nivou koji je prvi nivo u izgradnji otpornosti prema populizmu. Godinama mi je učešće na inostranim konferencijama građanskom aktivizmu davalo novu energiju i vraćam u Srbiju raste. Ne može se danas ne biti zabrinut za budućnost demokratiju. Jer iako je „demokratski deficit“ u Evropskoj uniji tema stara već deceniju ili dve, a priča o krizi demokratije opšte mesto u razvijenim demokratskim zemljama, poslednjih nekoliko meseci ovi susreti, pa i sami nazivi konferencija i naslovi panela, pokazuju ozbiljnu zabrinutost političara, aktivista i analitičara za „otpornost demokratije“ na evropskom i globalnom nivou. Kako očuvati sistemsku podršku za demokratiju u situaciji kad jačaju ekstremno desne i populističke opcije u zemljama EU? Kako osigurati održivost demokratskih grupa i aktera? Kako u postojeće sisteme ugraditi otpornost na nedemokratske trendove? Kako dobiti bitku narativa koja se vodi između demokrata i populista? Rat na evropskom tlu, obnova geopolitičkih podela, povećanje vojnih budžeta i jačanje vojne industrije kreiraju kod građana osećanje ugroženosti kojima brza i laka rešenja koja nude populisti deluju kao bolja i umirujuća muzika. Razvijajući anti narative (anti ženski, anti LGBTQ, anti migrant, anti Romi i sl.), i nudeći razočaranim i nesigurnim građanima, suočenim sa brojnim neizvesnostima, da u različitim društvenim grupama vide pretnje i moguće krivce za njihov loš položaj u društvu, populisti okrivljuju progresivne grupacije, aktiviste inevladine organizacije da su one te koje održavaju i podstiču takve „pretnje“. U javnosti šire cinizam prema demokratiji porukama „nigde nema demokratije“ ili „demokratija je nefunkcionalna, neefi kasna i prevaziđena“. Porast desnih političkih partija u Evropskom parlamentu, i u zemljama članicama, utiče na narative i onih umerenih i progresivnih političkih opcija tako što i oni, odgovarajući na teme koje pokreću populisti menjaju vlastite političke agende, boreći se da zadrže na svojoj strani svoje biračko telo. Procesi s druge strane Atlantika dodatno su osnažili evropske populiste koji uspešno koriste slabljenje poverenja u institucije i demokratske mehanizme. Prijatelji iz evropskog civilnog društva žale se, na primer, sve češće na rastuću „dekredibilizaciju“ civilnog društva na kojoj rade populisti, spremajući napad na sistemsku podršku za demokratske vrednosti, borbu protiv diskriminacije, ljudska prava. S obzirom na početak pripreme novog budžeta EU, dobar deo evropskog civilnog društva predviđa da će u narednom periodu doći do ataka na programe kroz koje se promovišu evropske vrednosti i održavaju i jačaju građanski aktivizam, inkluzivne politike i participacija. Ukidanje USAID-a nije samo ozbiljan udar na civilno društvo, nego i na državnu i lokalne administracije i institucije čije je kapaciteta i programe razvijao. Saradnja nekih naših lokalnih samouprava sa USAID-om, na primer, uticala je na lokalne donosioce odluka da prihvate saradnju sa civilnim društvom i da „trpe“ njegov uticaj ne bi li se zamerili donatoru. Pre neki dan na jednoj briselskoj konferenciji govorilo se, između ostalog, i o krizi fi lantropije. Bogati pojedinci su u razvijenim građanskim društvima, još od renesansnih pokrovitelja lepih umetnosti, odavno davali veliki podsticaj društvenoj solidranosti, empatiji sa ugroženim društvenim grupama, građanskim inicijativama, obrazovanju, umetnosti, kulturi, medijima. Danas je i fi lantropija meta napada autokrata i populista – potrebno je ukinuti svaku nezavisnu finansijsku podršku društveno aktivnim građanima i grupama. To za posledicu naravno ima dodatno slabljenje demokratskih društvenih aktera. U toj intenzivnoj razmeni pogleda na aktuelno stanje demokratije na konferencijama na kojima sam poslednjih meseci učestvovala, od traženja uzroka prelazi se brzo na traženje odgovora, sa ciljem da se pojedinačna iskustava pretoče u zajedničku novu sistemsku praksu. Ovi borci za demokratiju, iz raznih zemalja, pokreta, organizacija i društvenih grupa, daleko su od predaje antidemokratskom cinizmu i znaju da, ako sadašnji model upravljanja kreira demokratski defi cit i nepoverenje, treba kreirati nove mehanizme građanskog uključivanja u političke i društvene tokove. Kako čuti nedovoljno glasne i nesaslušane glasove građana i kako odgovoriti svima koji se osećaju zaboravljenima? Jer njihove potrebe su realne – zdravstvo, stanovanje, obrazovanje, više pravde, bolje socijalne usluge. Jedan od odgovora je i da poverenje u demokratiju počinje na lokalnom nivou koji je prvi nivo u izgradnji otpornosti prema populizmu. Tu se neguje participacija i kreira prostor za dijalog. Rešavanje sukoba i suočavanje sa različitim interesima, te razumevanju i prihvatanje potreba drugih u lokalnim zajednicama nezamenljiv su element demokratske političke kulture koji treba podržati kroz lokalne i nacionalne budžete, ali naravno i kroz evropski budžet. Ali, na kraju svih ovih razgovora, refl ektor se usmeri na one koji realno mogu u političkom procesu da očuvaju demokratske vrednosti i praksu – na političko polje i političke stranke koje su, one tradicionalne oko levog i desnog centra, suočene sa gubitkom poverenja glasača. Zašto je ovo sve za Srbiju važno ? Zato što mi danas pokušavamo da se vratimo na put demokratije i što iskustvo naših evropskih partnera treba da imamo u vidu, da predvidimo pretnje i mehanizme kojima se borba za demokratiju obesmišljava, banalizuje i relativizuje. Zato što moramo da naučimo kako da naše poruke postanu ubedljivije u zaglušujućem okruženju tabloidnih medija i građanima prihvatljive. Zato što smo u Kosjeriću i Zaječaru razumeli da je građanima stalo do njihovih lokalnih zajednica, kao i do demokratije na državnom nivou i da ta dva nivoa treba da povežemo. Zato što moramo da kreiramo sisteme podrške, strukturisane i finansijske, a pre svega političke organizacije, stranke, koalicije i partnerstva, koje će kroz izbore kanalisati volju građana za demokratijom.