Vreme

INTERVJU: DUŠKO RADOSAVLJEVIĆ, POLITIKOLOG

Režim je u velikoj panici

“Vlast se valja ulicama. Sa nešto boljom organizovanošću i rešenošću snaga protesta i uz veće učešće određenih društvenih slojeva, stvoriće se uslovi za smenu jednog od najrđavijih režima u srpskoj istoriji”, kaže u razgovoru za “Vreme” novosadski politikolog Duško Radosavljević.

Radosavljević je profesor na Fakultetu za pravne i poslovne studije “Lazar Vrkatić” u Novom Sadu, predsednik je Saveza antifašista Vojvodine i redovni član Vojvođanske akademija nauka i umetnosti (vanu).
Britanski “Ekonomist” pre neki dan piše da je “balkanski siledžija” Vučić “na kolenima”. Sa druge strane, mnogi strahuju da studentski i građanski otpor gubi dah. Kako biste procenili trenutnu situaciju između studenata/građana i Vučićevog režima?
– Vučić jeste na kolenima, ali još nije podlegao studentskoj i građanskoj pobuni. Mislim ipak da je ovo dugoočekivani početak kraja autoritarnog režima, vlast više ne može da implementira svoje politike. Čeka se završni udarac sa studentsko-građanske strane ili još neka fatalna greška režima koja bi označila njegov kraj. Ovo “mrcvarenje” je ono što zapravo oslikava karakter samog šefa režima, Vučića. Iz sebi znanih interesa, za koje mi mislimo da su duboko koruptivni, on ne želi, ne može i neće da odstupi iako zna da su protiv njega i režima pretežni delovi društva koji ne žele da i dalje upropaštava državu i građane. U situaciji grogiranog boksera, udara i levo i desno, te promašuje pod vidnim dejstvom straha. Izaziva i dalje, preti i poziva na obračun, ne bi li sačekao priliku da studenti i građani povuku kakav pogrešan potez, pa da on ovu borbu, društvenu krizu, reši jednim udarcem. Dobra opcija za njega, za Srbiju – katastrofa!
Šta bi podrazumevala “bolja organizovanost i rešenost snaga protesta”? Šta biste preporučili studentskom pokretu i građanima organizovanim u zborove? Koji bi, po vašem mišljenju, trebalo da budu njihovi sledeći potezi?
– Studenti i građani ne smeju da nasedaju na priče o olakom i brzom preuzimanju vlasti, posebno ne na pozive za nasilnu promenu vlasti, jer nisu oni ti koji su “zakuvali” ovu situaciju! Kombinacijom političkog Vudstoka, gandijevskom strpljivošću i upornošću, obilaskom peške ili na biciklima svakog kutka Srbije (što bi mogla da uradi i srpska opozicija) i velikog dela Evropske unije, principijelnim zalaganjem da se ispune njihovi zahtevi i da institucije rade svoj posao, a sve u cilju povratka normalnosti u Srbiju. Oni su već dokazali da mogu igrati dugu utakmicu, trčati maratonsku trku. To je slika odgovorne politike, a ne samo da se politikom jednokratnog juriša ili na o-ruk sistem porazi režim, personalno promene nosioci vlasti, i “opet Jovo nanovo”. Studenti su doneli novi sistem komunikacije, obezbedili ogromnu podršku stanovnika i nije sada red da oni budu zloupotrebljeni pozivom na jednokratnu nasilnu bitku, pa da tako odrađuju posao političkih partija koje su u godinama za nama višestruko potrošile poverenje građana. Stoga i studenti i građani moraju nastaviti “talasati” i insistirati na dosadašnjem iscrpljivanju snaga režima, slabiti ga i naterati da se skloni sa političke scene. Sve priče o tome kako urediti Srbiju nakon dana D mogu da se pričaju i biti zanimljive, ali ražanj ipak ne treba pripremati dok je zec u šumi. Režim je blizu pada, ali još je potrebna energija da se on defi nitivno sruši. Studenti i građani treba da nastave svoju bitku… I dobiće je, nema sumnje.
Spomenuli ste opoziciju u uobičajenom, negativnom kontekstu. Kakav odnos studentski pokret treba da gradi prema opozicionim strankama i kako bi opozicione stranke trebalo da se ponašaju u ovom trenutku? Da li je realno da se ispočetka stvara nova opoziciona scena i da li je pametno da se ne iskoriste kapaciteti postojeće?
– O opozicionim partijama ne mogu dati jedinstvenu ocenu jer neke vode politiku koja je jedino moguća u ovom trenutku – politiku saradnje sa studentima i građanima. Druge pak nastoje ostaviti utisak da su “iznad” političkog trenutka, sve do onih koje putem soliranja žele ugrabiti za sebe više političke promocije, ali i boljeg pozicioniranja za naredni period. Pozitivan slučaj je iz Kosjerića – svi protiv SNS-a. Negativna strana je izlazak u Zaječaru sa dve liste – kao da ne može da dođe do određenih tvrdih glava u opoziciji, koji, mislim dosta naivno, smatraju da će im vlast pasti bez velikog truda u krilo. Kao da će studenti i građani odigrati ulogu korisnih idiota, a njih poštedeti velikog rada i žrtvovanja. Ovakvo razmišljanje je legitimno, ali isto tako i štetočinsko sa stanovništa društvenog interesa. Naravno, partije imaju svoje interese, no bilo bi dobro kada bi ih uklopile u opšte društvene tokove. Mislim da će partije koje to učine preživeti ovaj trenutak i imati budućnost, a one druge, sebične, neće, što bi bilo dobro za državu i društvo. Partije se po svojoj suštini formiraju da brane interese određenih grupacija kada je dobra situacija, a u trenucima kriza dužne su da stvore front protiv sile koja preti celom društvu. Zahtev sadašnjeg trenutka je da nas opozicione partije ubede da mogu zajedničkim nastupom pomoći formiranje jedinstvenog pokreta otpora ovom režimu, koji će na izborima osloboditi zemlju štetočinskog režima. Ko to u opoziciji ne razume ima problem sa poimanjem realnosti ili je direktan saradnik režima.
Koji su, po vašem mišljenju, očekivani sledeći potezi Vučića, na šta je on sve spreman da bi sačuvao vlast?
– Kao prvo, ovo je režim koji je olako gubio nerve, pa je policijsku silu i represiju koristio kao prvo i osnovno rešenje, kad god se uplašio snage demonstracija nezadovoljnih građana, a često se plašio. Ovo je zasigurno režim koji je najviše tukao građane Srbije u njenoj istoriji! Sada je režim uvideo da ga se ljudi ne boje. Nažalost, bojim se da se stvarni gospodar političkog života u Srbiji, Vučić, za očuvanje svoje vlasti neće libiti da iskoristi sva moguća sredstva. Tu mislim na dalje nezakonsko korišćenje policijskih sredstava, brutalni uticaj na tužilaštva i pravosuđe, angažovanja pripadnika “navijačkih” i ekstremno desničarskih grupa za napade na učesnike protesta i građane, pa sve do eventualnog uvođenja vanrednog stanja, zbog čega je verovatno i formirana ovako slaba vlada, sa dobro situiranim anonimusom Macutom na čelu, koja bi sve njegove poteze trebalo da aminuje. Imajući u vidu kakvi su sve interesi onih koji su u vlasti i oko vlasti, nije moguće eliminisati ni najgore scenarije raspleta ove krize, jer nije daleko od istine kada kažemo da je kod mnogih pripadnika režima u glavi kalkulacija – bolje još jedan dan na vlasti nego u zatvoru.
Na koga režim može da se pouzda, ko su njegovi najverniji saradnici? A ko će ga “izdati”?
– Krenuću od prirode režima – on je visokokorumpiran, zasnovan na pljački građana i budžeta, prelivanju ogromnih sredstava u privatne džepove, sa kriminalnim aktivnostima neviđenim u novijem dobu. Ovo je režim koji je ubedljivo najviše pljačkao građane u modernoj političkoj istoriji Srbije. Stvorila se čitava kasta poslušnika i abonenata režima koji obavljaju razne državne i funkcije u javnim preduzećima, agencijama i ustanovama, a sve na bazi lične odanosti vođi. Većina je tu sa upitnim kvalifi kacijama, lažnim diplomana, sumnjivim znanjima, ali veoma tankog morala, sa nezajažljivim potrebama i ambicijama, spremnih da brane svoje položaje, a posebno onoga koji im je obezbedio sve što imaju, a što je daleko od zasluženog. To što su brojni partijski vojnici sada poprilično zbunjeni i uplašeni jeste problem, ali je zato Vučićeva propaganda upravo zbog toga jako usmerena na njih, na povratak njihove lojalnosti. Mnogi su sledbenici svesni kriminalne osnove ovoga režima, ali su sada u strahu i za svoj posao, na kojem su zahvaljujući milosti režima, ali i mogućnosti da budu žrtveni jaganjci pošto vođa nikada neće žrtvovati ljude iz svog ličnog kruga. Stoga, ne svojom voljom, još pokušavaju da odaju utisak lojalnosti mada znaju da dolazi vreme za naplatu računa… Zato je Vučić jako opasan, jer zna da će se mnogi njegovi sledbenici razbežati ako postane jako gusto. Ostaje mu najbrutalnija varijanta – stalno preti da će u jednom trenutku on “odsvirati kraj utakmice”. Da li to znači upotrebu vojske i policije u smislu vanrednog stanja i daljeg hapšenja društva? Plašim se da je odgovor pozitivan…