Danas
NEPRODUŽAVANJE UGOVORA NASTAVNICIMA KAO „TRIK“ VLASTI
Marina Vidojević, kopredsednica Opštinskog odbora Voždovac Zeleno-levog fronta i aktivna učesnica u radu Grupe za obrazovanje ZLF, za Danas
Prvi septembar se bliži, ali to nije razlog zbog kog je prosveta u žiži javnosti, već učestale žalbe koje odjekuju povodom disciplinskih mera koje prosvetari snose zbog učešća u protestima i blokadama, kao i zbog sveopšte podrške studentima.
Nemalom broju prosvetnih radnika koji rade na određ eno vreme ugovor nije produžen, nakon, kako se sumnja, disciplinskih postupaka zbog obustave nastave. Iz tog razloga, đaci, kolege i solidarni građani ovih dana protestuju ispred srednjoš kolskih ustanova. Juče su učenici Pete beogradske gimnazije u blokadi održali skup podrške ispred škole, nakon što sedmoro profesora „Pete“ nije dobilo produženje ugovora. Sa druge strane, direktorka te gimnazije Danka Nešović, koju su đaci optužili da je profesorima dala otkaze, izjavila je da je to stvar „tehnič- ke, a ne političke prirode“ i da profesorima nisu produženi ugovori zbog smanjenja fonda časova. Da je u ovakvim situacijama u pitanju „trik“ vlasti, jer je razlog za neproduženje ugovora teško dokaziv, pojašnjava Marina Vidojević, kopredsednica Opštinskog odbora Voždovac Zeleno-levog fronta i aktivna učesnica u radu grupe za obrazovanje. Prema njenim rečima, sada dolazi do izražaja ono što je godinama problem u našoj prosveti – ugovori na određeno vreme.
– Ovo je problem koji ranije nije bio dovoljno vidljiv. Nastavnici koji se ne zapošljavaju za stalno, nego im se ugovor iz godine u godinu produžava, stalno slušaju floskule poput „dobro je, bar radiš„, a ljudi nekad rade i deset godina na određeno vreme. To drastično utiče na kvalitet života, jer ne možete da podignete kredit, ne možete da planirate budućnost. Moguće je da je problem sada u fokusu, jer je trenutna situacija u kojoj živimo ekstremna – objaš njava Vidojević. Navodi da su nastavnici koji rade na neodređeno i dobiju otkaz u mogućnosti da tuže školu i dobiju slučaj na sudu, ukoliko nije sprovedena propisana procedura, ali da je kod ugovora na određ eno drugačija situacija. Te da u njihovoj situaciji ne samo što je pitanje da li bi dobili sudski spor, već postoji bojazan da ih nakon toga više niko neće pozvati da rade u struci, dok god se ovakva praksa nastavlja u Ministarstvu prosvete. – Pitanje je da li će te nastavnike ikada iko više pozvati na zamenu i pružiti im mogućnost da rade bilo gde u javnom sektoru, s obzirom na to ko nam je ministar prosvete. Jer ako ste zaposleni na određeno, a ugovor vam nije produžen zbog podrške studentima, to je, kao i kod svake vrste mobinga, veoma teško dokazivo – pojašnjava Vidojević.
– Čujemo da postoje liste direktora i nastavnika koji su neposlušni. To je ozbiljan vid zastrašivanja. U Nišu se govori o spisku od čak 17 (mada broj varira) direktora koji čekaju razrešenje. I tako se zaposleni drže u nekom stanju nesigurnosti, što kod ljudi izaziva sumnju i strah. Tako se i direktorima i zaposlenima lakše manipuliše – pojaš njava sagovornica. Škole, odnosno njihove uprave, u ovakvim situacijama kao razlog najčešće navode smanjenje broja odeljenja, tj. učenika, što formalno pravno spada u opravdane razloge. Najspornije pravne tačke kod produžavanja ugovora u prosveti u Srbiji odnose se na status zaposlenih na određeno vreme i na to kako se tumač i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) u odnosu na Zakon o radu. U praksi nastavnici, struč- ni saradnici i nenastavno osoblje godinama rade uzastopno na određeno, iako Zakon o radu predviđa da poslodavac ne može neograničeno obnavljati takve ugovore. Zakon o radu kaže da se nakon 24 meseca rada na određeno vreme stiče pravo na ugovor na neodređ eno, osim ako postoje „objektivni razlozi“ (npr. zamena odsutnog radnika)…
