Novi Magazin

KAKO RAZMIŠLJAJU MLADI

Orni za borbu

Šta je zaista potrebno mladim ljudima i jesu li oni manipulisani, zloupotrebljeni, pa i indoktrinirani protiv svoje države ili su jednostavno svesni, otvoreni ljudi koji teže istinskim vrednostima poput slobode, pravde, solidarnosti i(li) poštenja?

Ne samo što su tokom višemesečnih protesta pružili odgovor na ova pitanja, mladi od 15 do 30 godina su nam još jednom „nacrtali“ koliko preziru korupciju, nepotizam i nepravdu, jasno i otvoreno saopštavajući svoje stavove u Izveštaju Krovne organizacije mladih za 2025. godinu, koji se svake godine objavljuje na Dan mladih 12. avgusta. Ove godine mladi su više nego svih prethodnih godina rešeni da menjaju sistem pa je zapanjujućih 90 odsto anketiranih reklo da bi izašlo na izbore što je za 20 odsto više nego prošle godine, jednako koliko je porasla podrška „najboljem obliku vladavine“, odnosno demokratiji, u koju je lani verovalo svega 40 odsto anketiranih. Imajući u vidu da oko 16 odsto stanovništva čini grupu mladih ljudi od 15 do 30 godina reč je o nešto više od 900.000 potencijalnih birača.
KEC ZA VUČIĆA:
U pitanju su ljudi koji su od kako se sprovode ankete 2017. godine izražavali prilično konzervativne stavove verujući u najvećem broju slučajeva da je „Srbiji potreban jak lider“. Danas je situacija sasvim drugačija, pa se za ovu opciju kao najbolju alternativu za Srbiju odlučila svega trećina ispitanika dok je godinama unazad ovaj procenat bio iznad polovine.
„S druge strane, natpolovična većina mladih rekla je da Srbiji nije potreban jak vođa, što je takođe značajna promena u odnosu na nalaze iz prethodnih godina“, konstatuje se u izveštaju u kome se posebna pažnja skreće na nepoverenje mladih prema institucijama. Po prvi put ove godine je izmereno poverenje u nove ličnosti u Vladi Srbije. Premijer Đuro Macut uživa najniže poverenje od svih premijera u godini stupanja na funkciju. Najniže poverenje od svih ličnosti ima novoimenovani ministar prosvete Dejan Vuk Stanković sa prosečnom ocenom 1,09 na skali od jedan do pet. Najveće poverenje mladih ima rektor Vladan Đokić čije se ime ove godine po prvi put, zbog studentskih protesta, našlo na listi ocenjivanih ličnosti. Uočljivo je da ionako slabo poverenje mladih u Aleksandra Vučića, Anu Brnabić, Ivicu Dačića i patrijarha Porfirija rapidno opada od 2020. godine. Među njima ubedljivi pobednik je patrijarh koji je sa ocene blizu tri spao na svega 1,4 ove godine. Predsedniku Srbije mladi tradicionalno ne veruju a ove godine su i on i Ana Brnabić na listi poverenja dobili ocenu 1,1. „Mladi najveće poverenje izražavaju u studente, kao i u nauku i naučnike, a njihovo poverenje u političke institucije i ličnosti koje ih vode dodatno je degradirano“, ističe se u izveštaju. Imajući u vidu zbivanja u Srbiji od novembra prošle godine moglo bi se zaključiti da su ovakvi stavovi mladih sasvim logični i prirodni budući da su oni mesecima imali sasvim jednostavan zahtev – otkrivanje pune istine o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu gde je 1. novembra stradalo 16 nevinih ljudi i dece. Nažalost, danas smo od ovog cilju dalje nego prvih dana protesta a mladi više nemaju nikakvu dilemu da je korupcija najveći problem društva. Naime, čak 90 odsto njih je na pitanje o ključnom izazovu u zemlji istaklo upravo korupciju što je značajna razlika u odnosu na sve prethodne godine kada su propitivani budući da su do sada uglavnom prepoznavali obrazovni sistem kao gorući problem društva. Čak 81 odsto mladih je korupciju označilo kao najštetniju pojavu u društvu dok je isto prošle godine mislilo tek 51 odsto ispitanih. Na mestu broj dva najvećih problema je „nedostatak demokratije i pravde“ a potom „sistem vrednosti“.
PORAST EVROPE:
„Interesovanje mladih za politička dešavanja na nacionalnom i lokalnom nivou je drastično poraslo i mladi su više nego ikada zainteresovali za politička pitanja. Međutim, ispitivanje pokazuje i da mladi nemaju poverenja niti u jednu instituciju, kao ni u ličnost. Generalno trenutno veruju jedino sami sebi“, prokomentarisala je nedavno nalaze istraživanja programska direktorka KOMS-a Gordana Adamov, posebno naglasivši da se „po prvi put neki podaci koje vidimo kroz izveštaj menjaju ka veoma pozitivnom smeru, posebno kada govorimo o političkoj participaciji mladih“.
A promene su zaista uočljive i kada su u pitanju prioritetne vrednosti mladih ljudi. I dok je do sada lična sloboda bila apsolutni suveren ove godine se redosled menja pa su na tronu vrednosti pravde i vladavine prava, odsustva korupcije a tek onda lične slobode. Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u EU najveći broj mladih (42 odsto) je odgovorio da podržava članstvo dok mu se protivi 32 odsto a 25 ne zna. Prošle godine je i podrška i protivljenje gravitiralo oko 39 odsto. Upitani zašto Srbija još uvek nije postala deo evropske porodice naroda mladi uglavnom odgovaraju kao i do sada (neće da prizna Kosovo, neće da se odrekne dobrih veza sa Rusijom, EU ne želi nove članice) s tim što ove godine rapidno raste broj onih koji veruju da je Srbija i dalje u predvorju Unije jer „ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava“ (74 odsto). Mladi ljudi imaju i te kako jasan stav i o odnosu same Unije prema dešavanjima u Srbiji pa su u najvećem procentu saglasni sa tvrdnjom da je „odgovor EU na stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji nezadovoljavajući“.
Pa ipak, upitani gde bi se iselili iz Srbije ukoliko bi je napustili na prvom su zemlje Evrope i to u 73 odsto slučajeva, što je porast za oko 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. A što se samog iseljavanja tiče, situacija se ipak promenila, ne toliko u broju onih koji razmatraju ovu opciju već pre svega u razlozima za ostanak. Naime, 18 odsto mladih je odgovorilo da planira iseljenje dok je skoro 30 odsto anketiranih kazalo da ima u planu ovu opciju. Samo 11 odsto je jasno reklo da se neće iseliti dok je najveći broj mladih, njih 43 odsto, reklo da ne planira ali i ne otpisuje ovu mogućnost. Mladi žele da menjaju sredinu uglavnom zbog „dostojanstvenijeg života“ i „višeg životnog standarda“, dok oni koji žele da ostanu u Srbiji u najvećem procentu (59 odsto) to čine jer „želim da menjam Srbiju kako bi bila pristojna za život i rad“. Sve pomenuto Gordana Adamov ocenjuje kao pokazatelj da su mladi u Srbiji u ovom momentu liberalniji i optimističniji, a da su tome verovatno najviše doprineli protesti u poslednjih devet meseci…