Danas
BRISEL NEĆE STALNO „GLEDATI KROZ PRSTE“
Srbija i dalje zaostaje u ispunjavanju Reformske agende od koje zavisi isplata sredstava iz EU
Ministarstvo za evropske integracije Srbije nije odgovorilo na pitanje portala Juropran vestern Balkan (EWB) dokle se stiglo u sprovođenju onih koraka iz Reformske agende Vlade Srbije koje je trebalo ispuniti do kraja juna 2025.
U pitanju je 17 mera za koje se Srbija obavezala da će ih u ovom roku primeniti kako bi dobila sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Ukupan broj ispunjenih mera trenutno je nepoznat, ali zna se da se u nekim koracima kasni, uključujući aktuelne izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, izbor Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kao i četiri mere vezane za nove propise iz oblasti bezbednosti. Evropska komisija je u junu uplatila sedam odsto ukupne finansijske podrške namenjene Srbiji u okviru Plana rasta EU, od oko 110 miliona evra nepovratnih sredstava i jeftinih zajmova. Uslov za ovu isplatu bila je ratifikacija neophodnih sporazuma sa EU, što je završeno u martu 2025. Za isplatu svake sledeće rate od 1,6 milijardi evra neophodno je ispunjavanje mera predviđenih u Refomskoj agendi. Do kraja 2027. postoji još pet rokova, na svakih pola godine, a za svaki rok predviđen je novi set mera. Od ispunjenih reformskih koraka zavisi uplata sredstava. Vlada Srbije je predvidela sedam mera iz Reformske agende koje je trebalo ispuniti do kraja 2024, ali je rok za većinu u međuvremen pomeren odlukom Evropske komisije. Početkom februara 2025. za EWB je iz Ministarstva za evropske integracije potvrđeno da su do tada dve od sedam mera bile kompletno ispunjene, da se na jednoj radilo, dok su se za preostale četiri čekale reakcije i mišljenja nadležnih međunarodnih institucija, pre svega Evropske komisije. Iako se nisu pojavile zvanič ne informacije o stepenu ispunjenja kriterijuma predviđ enih za kraj 2024, jasno je da nisu sprovedene mere koje se, između ostalog, tiču izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)…
Obezbediti samostalnost policije
Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i koordinatorka koalicije prEUgovor, napominje za EWB da prvi problem s kojim se susrećemo u oceni sprovođenja mera iz Reformske agende jeste nedostatak zvaničnih informacija. „Vlada Crne Gore, na primer, već je objavila dva polugodišnja izvještaja o sprovođenju svoje Reformske agende. Kod nas takav dokument nije dostupan javnosti, a sigurna sam da se izrađuje radi izveštavanja Evropske komisije. Razlog za to, pored i inače inertne netransparentnosti institucija, naročito MUP-a, može biti i to što su rezultati vrlo oskudni. Inače, MUP nije objavio ni poslednjih pet polugodišnjih izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 24“, kaže Jelena Pejić Nikić.
Ona napominje da Evropska komisija insistira da se obezbedi operativna samostalnost policije u odnosu na ministra unutrašnjih poslova i da se unaprede odredbe o prevenciji torture. „Svedoci smo, međutim, svakog dana da u praksi MUP ne prioritizuje ove ciljeve, naprotiv – postupanje policije je pod jakim uticajem politike, a slučajevi torture se ne rešavaju“, upozorava Pejić Nikić.
