Danas

MIŠA BRKIĆ - BARBER SHOP

Vašarsko spasavanje lične vlasti

Ko se još seća februarskog sastanka predsednika Srbije s poslovnim ljudima u Privrednoj komori? Deluje kao da se desio „pre sto godina“.

U februaru je predsednik nudio državne pare (subvencije) domaćim preduzetnicima ali ne i reforme propisa i sistema, obećao da će „na (svoje) mišiće“ za 30-40 dana da stabilizuje političku situaciju i za šest meseci vrati Srbiju u staru formu. U međuvremenu, za samo pet meseci globalne (i domaće) okolnosti drastično su se promenile. Srbija je daleko od stare forme, niti će moći u nju da se vrati s ovom vlašću i njenim sistemom…
Reforme, reforme, reforme. Odjekivalo je salom u kojoj je pre neki dan sedelo šezdesetak najmoćnijih poslovnih ljudi čije kompanije prave trećinu bruto domaćeg proizvoda. Tragalo se za novom formulom za izvlačenje države i privrede iz ekonomske krize, odgovorom kako da se poboljša investiciona klima i napravi potpuno novi pakt biznisa i politike. Zahtevaju se brze i dubinske reforme. Treću godinu za redom privreda tone u recesiju, ratu u Ukrajini ne vidi se kraj, energija i retki metali postaju ključni elementi proizvodnog odnosa, Trampove tarife nagoveštavaju kolaps međunarodne trgovine – sve su to razlozi za uzbunu. Lideri poslovne zajednice bacili su na sto svoj predlog ekonomskog preokreta, vlast ga je prihvatila. Ne, ne. Nažalost, nije ovo priča iz Srbije. Ovako je nastao program „Napravljeno za Nemačku“. S jasnom namerom da podseća na slogan „Napravljeno u Nemačkoj“, koji je decenijama simbol kvaliteta za proizvode iz te države. Šefovi 60-tak najvećih nemačkih kompanija i banaka donelo je na sastanak s kancelarom Fridrihom Mercom 630 milijardi evra za investiranje u kapitalne objekte, istraživanje i inovacije za naredne tri godine. Vlada je stavila na sto još 500 milijardi (za koje se zadužila) za modernizaciju infrastrukture. Predstavnici biznisa bili su jasni – tih 500 milijardi je dobro, ali nije dovoljno. Od kancelara traže drugu vrstu podrške – reformu države i smanjenje birokratije (nemačka verzija američkog DOGE) i ohrabruju ga da to sprovede („ohrabreno“ je srž inicijative „Napravljeno za Nemačku“). Roland Buš, izvršni direktor Simensa, te reforme nazvao je ažuriranjem operativnog sistema (propisa i strukture) jer Nemačka ima sve drugo potrebno da postane, na primer, lider u veštačkoj inteligenciji. Kancelar je obećao preokret i prihvatio zahtev za hitnim strukturnim reformama. Pao je još jedan, sistemski najznačajniji konsenzus. I kancelar Merc i šefovi Dojče banke, Simensa, Alijanca, Erbasa, BMV-a, Dojče berze, Mercedes- Benac, Rajnmetala, SAP-a, Folksvagena, Aksel Springera, FGS Globala i nemačkih filijala američkih proizvodnih i investicionih divova Nvidia, Blekrok i Blekston bezrezervno su se saglasili oko suštinski važne polazne tačke – povećanje investicija privatnog sektora je ključno za ponovno pokretanje rasta u Nemačkoj i okončanje trogodišnje stagnacije. Suština pakta postignutog na sastanku je jednostavna: privatni sektor daje kapital a država daje reforme (da bi se kapital što više uvećao). Tu dobitnu kombinaciju za izlazak iz krize Fridrih Merc (ali ne sam on) mogao je da čuje na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu od Ane Botin, šefice Santander banke, jedne od najvećih svetskih finansijskih institucija. Ana Botin je, inače, četvrta generacija u porodici Botin koja upravlja tom bankom. „Moć vlade da finansira novu industrijsku politiku veoma je ograničena. Neće biti novog državnog finansiranja, jer države već imaju previše duga. Razvoj i rast zavise od privatnog sektora. Privatni sektor će stvoriti bogatstvo koje zatim možemo preraspodeliti. Vlade treba da pauziraju regulaciju, sprovedu reforme i stvore okvir koji će omogućiti privatnom sektoru da oslobodi svoj puni potencijal i radi svoj posao bez mnogo mešanja države a finansijski sektor da ga finansira. Ako se tako ne radi postoji rizik da Evropska unija postane muzej“, bila je decidirana Ana Botin…
Ako krene Nemačkoj, „svanuće“ valjda i Srbiji. Istina, najveći deo investicionog kapitala ostaće u Nemačkoj, ali biće i mrvica za druge zemlje, pa i Srbiju. Nije, međutim, beznačajan podatak da su se nemačke firme u nedavnoj anketi žalile na visoku korupciju u Srbiji. I o tome treba da vode računa političari koji žele da na dobar način upravljaju Srbijom. Sastanak kancelara Merca i poslovne elite Nemačke ne može a da ne izazove asocijacije na Srbiju i ponašanje njene vlasti. A mogao bi da bude neka vrsta putokaza za srpsko rešenje izlaska iz krize. Lako je kukati i kriviti sudente za pad privredne aktivnosti i drastično smanjenje stranih direktnih investicija. Merc ne kukumavči na Putina i Trampa nego menja državu da bi je učinio efikasnijom, ekonomski jačom, da bi aktivirao domaći kapital i da bi građani bolje živeli. I u Srbiji, kao u Nemačkoj, nešto ne valja u ekonomskom ambijentu. Propise je pregazilo vreme, a trenutak je i za promenu paradigme na kojoj je počivao dosadašnji razvoj. Prilika je da se upravljači državom zapitaju da li je dosadašnje potkupljivanje stranih investitora s nisko produktivnom proizvodnjom potrošen model i trebaju li nam novi koji će da ulažu u projekte s visokom dodatom vrednošću profita. Sada je trenutak da se napravi hrabar preokret i da srpska vlada kreira propise i ambijent koji će privući mnogo više kapitala domaćih preduzetnika. Ali, i za nove strane i za domaće investitore potrebne su reforme a ne državne subvencije…
U međuvremenu, za samo pet meseci globalne (i domaće) okolnosti drastično su se promenile. Srbija je daleko od stare forme, niti će moći u nju da se vrati s ovom vlašću i njenim sistemom. Sad, kad je kriza toliko gusta da može da se seče nožem, potreban je (kao u Nemačkoj) hitan preokret. Nažalost, srpski predsednik ima preča posla, po vašarima spasava ličnu vlast. Nemački kancelar odlučio se za preokret, srpski predsednik brani status kvo. Moguće je da je zato sastanak kancelara Merca i nemačke poslovne elite prošao nezapaženo u Srbiji. (Jedan visoki državni službenik u omalovažavajućem tonu ovakve tekstove nazvao je ponavljanjem istog. Da, namerno se varira ista ideja. Iz uverenja da su reforme jedini put da se Srbija izvuče iz krize i svoju ekonomiju nepovratno učini tržišnom).