Danas
BRISEL VIŠE NE NASEDA NA TRIKOVE
Marta Kos ocenila da je put Srbije ka EU „zapetljan, da li ga koče politička kriza ili vlast
Iako se očekivalo da Srbija ovog meseca otvori novi klaster u pregovorima o članstvu u EU, to se nije dogodilo, te nam ostaje da čekamo jesen. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, ocenila je da je put Srbije ka EU trenutno „zapetljan“, što dodatno potvrđuje zastoje i nedostatak konkretnih pomaka u procesu...
U poslednjih nekoliko godina, napredak Srbije na putu ka EU je praktično zaustavljen. Deklarativna posvećenost članstvu u EU i dalje postoji u izjavama zvaničnika, naročito prilikom susreta sa evropskim partnerima, ali te poruke retko prate suštinske reforme. Politič ka kriza, koja je nastupila nakon pada nadstrešnice na Železnič koj stanici u Novom Sadu u novembru prošle godine i događaji koji su usledili, dodatno destabilizuje situaciju u zemlji. Pitanje je, međutim, šta zapravo koči Srbiju na evropskom putu – aktuelna politička kriza ili nedostatak realne politič ke volje vlasti da sprovede potrebne reforme? Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da Srbija nije samo „zapletena“, kako je to komesarka Marta Kos taktično opisala, već da je sistemski zarobljena između autoritarnog načina upravljanja i sve dublje društvene krize koju takav način vladanja proizvodi. „Vlast kojom diriguje Vučić istovremeno pokazuje potpuno neznanje i nesposobnost da primeni sopstvene, a kamoli evropske zakone i spregom s kriminalom nam pokazuje da i nema nameru da od Srbije napravi zemlju vladavine zakona“, poručuje naš sagovornik. Dodaje da izostanak otvaranja klastera ovog jula ne bi trebalo da iznenadi nikoga, jer je EU, kako navodi, Srbiji više puta jasno poručila šta su ključne tačke napretka, ističući vladavinu prava, slobodu medija, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i normalizaciju odnosa sa Kosovom. – Nažalost, politički vrh u Beogradu umesto da sprovede promene i reforme, bira da krizu koristi za jačanje kontrole, produbljuje društvene podele i propagandom medija s nacionalnom frekvencijom EU predstavlja kao zgodnog spoljnog krivca – kaže. Beširi smatra da je glavni kočničar evropskog puta politička odluka aktuelne vlasti da održi sistem u kojem partijski interes ima prednost nad javnim. Ukazuje i na to da kriza dodatno otežava situaciju, ali naglašava da je ona direktna posledica načina na koji se zemljom upravlja, istič ući da je ovo kriza koju, kako tvrdi, vlast sama generiše, a ne nešto što dolazi spolja. – Srbija može krenuti putem evropskih vrednosti i institucija kada god to odluči, samo što ova vlast tu odluku uporno odlaže jer je evropski okvir suštinski nespojiv sa modelom lične i partijske mo- ći koji danas vlada i konceptom bogaćenja uskih krugova oko vlasti. Kada EU kaže da nismo spremni, ona šalje signal i vapaj građanima Srbije da urade nešto s tim. Neće EU menjati vlast, to moraju građani, objašnjava Beširi.
Nemanja Todorović Štiplija, direktor Centra za savremene politike i urednik portala European Western Balkans, smatra da zastoj u evrointegracijama Srbije nije iznenađenje, već kulminacija višegodiš njeg izbegavanja suštinskih reformi, naročito u oblasti vladavine prava. Ukazuje da ova situacija ne traje od juče već ima duboke korene od 2019. do 2022. godine, kada su vlasti pokušavale da fingiraju reforme i time zadovolje minimalne zahteve prethodne Evropske komisije, dodajući da je to tada prolazilo…
Da se izjasne opozicija i studenti
Beširi ističe da odgovornost ne leži samo na EU i vlasti, već da i opozicija, kao i studenti koji pretenduju da postanu nova politička snaga, moraju jasno i glasno da se ograde od, kako kaže, štetočinske politike devedesetih i od Vučićeve pretenzije da zemlju vrati u vreme bezvlašća, sankcija i bede. Naglašava da se ne sme ostavljati prostor za nacionalistič ke fantazije, populizam i relativizaciju zločina i grešaka koji su, po njegovim rečima, ovu zemlju skupo koštali.
„Srbija ne može na evropski put dok istovremeno održava mitove iz prošlosti. Od opozicije i mladih koji danas demonstriraju očekuje se da budu nosioci te promene, da artikulišu jasnu viziju evropske Srbije“, poručuje on.
