Danas
IVAN TOKIN, PISAC
Detalji presudno utiču na osećaj stvarnosti
Ivan Tokin nedavno je predstavio svoj novi roman pod nazivom „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“. Osim toga što je tradicionalno potpisivao knjige na Kalenić pijaci, Tokin je ostavio veliki utisak ovim romanom jer se on prilično razlikuje od njegove dosadašnje proze.
Roman je pisan iz ženske perspektive, u prvom licu, a protagonistkinja je plaćeni ubica koji hladnokrvno odstranjuje žrtvu za žrtvom. Međutim, paralelno sa tim, autor nam prikazuje i njen unutrašnji život i vraća nas u njenu prošlost kako bismo videli naznake nečega što će joj kasnije postati navike. Ovo je roman prepun detalja, koji kompleksnost l judske prirode i odnosa prikazuje kroz ono nedorečeno i neučinjeno, ostavljajući čitaocima da sami zaključe mnogo toga. Ivan Tokin odgovorio nam je na nekoliko pitanja o samom nastanku romana i planovima za nastavak.
Da li je bila teža odluka da glavni lik bude žensko, ujedno i narator, ili da bude plaćeni ubica?
– Odluka je pala u istom trenutku, za sve tri stvari. Čim sam zamislio žensko, znao sam da će biti narator, i odmah sam znao da će biti plaćeni ubica. Zašto plaćeni ubica? Ne znam tačno, ali hteo sam nešto ekstremno, nešto suprotno ženskim likovima na koje smo navikli. To je bila osnovna i jedina postavka priče koja mi je ostavljala potpunu slobodu i predstavljala veliki izazov. Hteo sam da se opustim u nečemu što apsolutno nisam ja. Hteo sam da probam da budem žensko u ovakvom svetu.
Kako ste uklopili svu surovu realnost onoga što Lela kao glavni lik čini svakodnevno sa svim detaljima i lepotom koju primećuje oko sebe?
– Uklapalo se samo od sebe, ona je nežna i lepota je uvek njen izbor, a to čime se bavi je u stvari način na koji igra s kartama koje su joj podeljene, odgovor na surovost sveta u kome svi živimo. U surovom svetu, ona je odlučila da bude najsurovija.
Između svega toga provlače se i porodica i detinjstvo kao važne teme, ali oni nisu tu samo kao opravdanje za postupke glavne junakinje. Da li nju možemo da razumemo jedino ako vidimo šta sve ostaje nedorečeno u odnosu sa ocem i majkom?
– Ona je kompleksan lik, kao i većina nas. Sve što joj se desilo u životu, pa i odnosi s roditeljima, uticalo je i utiče na nju kroz prizmu njenog doživljaja, načina na koje ona tumači sve to. Ne mislim da su odnosi s roditeljima presudni, presudna je njena hrabrost da pravi izbore i donosi odluke, i da se ne osvrće za sobom. Najvažnije je, onako kako ja to vidim, što je zacementirana u trenutku u kome živi. Tu njena sloboda nema ograničenja…
