Danas
LITIJUM U SRBIJI I MITOVI ZELENOG KAPITALIZMA
Jadar u Srbiji i Grinhajde u Nemačkoj: Dva toponima koji su postali simboli borbe protiv „elektromobilnosti“
Šta je zajedničko mestu Grinhajde pored Berlina i dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji? Ta dva toponima postali su simboli borbe protiv eksploatacije prirode i čoveka, a sve to u ime zelene transformacije.
To se moglo čuti na tribini koja je održana u Berlinu pod nazivom „Tesla u Grinhajdeu – eksploatacija litijuma u Srbiji i mitovi zelenog kapitalizma“. Učesnici su bili složni u jednom: elektromobilnost je prevara, prenosi DW. Matje Hansen, aktivista čiji je film „Autosorsing: Uvoz resursa, izvoz zagađenja“ o planovima iskopavanja litijuma u Srbiji prikazan na tribini u Berlinu već duže vreme ukazuje na ulepšanu sliku o elektromobilnosti koja vlada narativom zelene transformacije i borbe protiv klimatskih promena. Hansen, Luksemburžanin s berlinskom adresom, dolazi iz pokreta koji se bori za jačanje prava biciklista, ukazuje na pogrešnu i ulep- šanu sliku koja se širi i to iz smera ekoloških organizacija, kada se govori o električnim automobilima. „Njima možda nije potrebna nafta, ali su im potrebne kritične sirovine, poput litijuma. Trebalo bi imati na umu da je takvoj jednoj električnoj limuzini potrebno i po sedam kilograma litijuma. Jedan mobilni telefon samo nekoliko grama“, kaže Hansen. On je u svom filmu prikazao i negativne posledice rudarenja na drugom kraju Srbije, u rudnicima bakra u okolini Bora. Tokom boravka u Srbiji uverio se i u to da su ljudi veoma ljuti na svoju vladu, na Nemačku, na nemačku automobilsku industriju i na kraju, na Evropsku uniju – posebno nakon prošlonedeljne odluke Evropske komisije da Jadar stavi na listu strateški ključnih projekta kad su u pitanju kritične sirovine. Hansen planira da snimi seriju filmova o sličnim lokacijama u Evropi, pa je tako posetio i Cinvald u nemačkoj pokrajini Saksoniji, gde se takođe dugoročno planira eksploatacija litijuma. Još jedno mesto na kojem zelena tranzicija pokazuje svoje tamno lice jeste i Grinhajde pored Berlina, gde je 2020. najbogatiji čovek na svetu, Ilon Mask, počeo da gradi svoju prvu „gigafabriku“ (Gigafactory) za proizvodnju „zelenih“ električnih automobila marke Tesla. I od početka se suočio sa otporom lokalnog stanovništva. „Ja bih sa svoje 72 godine mogla da kažem: Baš me briga. Ali ne bih mogla da pogledam u ogledalo. Jednostavno, ne mogu da dozvolim da nas do te mere smatraju glupim s onim što pokušavaju da nam prodaju. Tu se radi i o ljudskom dostojanstvu“, kaže u razgovoru za Dojče Vele DW Hajdemari Šreder, autorka knjige „Gigafabrika u Grinhajdeu“. Cena koju je politika bila spremna da plati su obećanih 40.000 radnih mesta. Ali, trenutno u „gigafabrici“ radi oko 10.000 radnika. Sličnu situaciju za planirano otvaranje rudnika litijuma u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji predviđa i Hansen. „Većina eksploatacionih procesa u Jadru biće automatizovana. Ono malo radnih mesta za lokalne radnike biće povezano s visokim zdravstvenim rizicima“, smatra on.
