Danas

PRVO SMANJENJE PLATA, POTOM NEIZVESNOST

Kako se kažnjavaju zaposleni na univerzitetima zbog podrške studentima u blokadi

Kažnjavanje zaposlenih na univerzitetima zbog podrš ke studentskim blokadama do sada se odražavalo kroz smanjenje njihovih plata, a to što su mnogi univerzitetski radnici prethodnih nekoliko meseci dovedeni na rub egzistencije samo je prvi korak u onome što se od jeseni sprema.

Sve je počelo izmenom uredbe o finansiranju koja je preko noći promenjena, bez konsultacije sa nadležnim telima, čime je broj sati nastave u 40-časovnoj radnoj nedelji značajno povećan nauštrb nauke. To je istopilo „nikad veću povišicu zarada u visokom obrazovanju“, kako je to vlast predstavila, a profesorima, asistentima i drugim zaposlenim na fakultetima drastično srezalo zarade. „Moja plata je od januara bila oko 106.000 dinara, ali sam taj iznos dobila samo jednom. Potom je dva puta smanjena na pola i sad je 25.000 dinara. Mislim da je na svakom fakultetu drugačija situacija, postoje oni koji imaju sopstvene prihode više od nas i oni koji nemaju druge sem budžetskih, pa verujem da je tu situacija još dramatičnija“, priča za Danas asistentkinja Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Situaciju u kojoj su se našle njene kolege i ona opisuje kao ponižavajuć u. „Postavlja se pitanje kako država može da isplati platu ispod minimalca. Inače, ni moja redovna plata nije velika i ispod je prosečne zarade u Srbiji, koja za mart iznosi 108.000 dinara. Iako ljudi misle da ne idemo na posao jer je nastava blokirana, to nije tačno. Bavimo se naukom puno radno vreme, što je više od pet sati predviđenih Uredbom“, kaže naša sagovornica. Zbog smanjenja plata univerzitetski radnici su prinuđeni da se prilagođavaju. „Ja sam odlučila da novac preusmerim samo na najneophodnije i da na taj način prištedim dok se plate ne vrate na staro, a pitanje je kada će se to dogoditi. Oslanjam se na finansijsku podršku svoje porodice, kao i većina mojih kolega, kao i na ušteđevinu, ali opet nije ni to dugoročno održivo. Takođe, razmatrala sam opcije honorarnih poslova putem različitih platformi. U povoljnijoj sam poziciji od mnogih kolega jer nemam decu, niti kredit, što mlade kolege, saradnici u nastavi, asistenti i docenti najčešće imaju kao dodatni faktor i pritisak. Naša trenutna plata ne može da pokrije ni pola rate kredita, a ne može da se živi od vazduha“, konstatuje naša sagovornica. Ipak, naglašava da su nastavnici uz studente i da ih podržavaju, jer za represiju nisu krivi studenti nego vlast. Njena koleginica sa beogradskog Hemijskog fakulteta, Slađana Savić, čija je mesečna plata iznosila oko 105.000 dinara, u aprilu je primila polovinu tog iznosa. „Sigurna sam ima puno građana kojima je teže nego meni, ne samo poslednja dva meseca već mnogo duže. Kada sam prvi put videla da je iznos dela plate mnogo manji nego inače, bila sam u neverici. Kad pokušam da objasnim Uredbu 35/5 prijateljima i porodici koji nisu zaposleni u visokoškolskom obrazovanju, i oni imaju sličnu reakciju. Kako svoje doktorsko istraživanje privodim kraju, ne mogu da dopustim sebi da se samo pet sati nedeljno bavim istraž ivanjem. Zapravo, veći deo nedelje posvetim nauci“, ističe Savić. Kako ne bi potrošila celu ušteđevinu fokusirala se na pokrivanje neophodnih troškova, kao što su namirnice, stanarina i računi. Dalibor Petrović, profesor sociologije na Beogradskom univerzitetu, kaže da su zaposleni na fakultetima poslednju normalnu platu dobili u februaru. Već u martu primanja su im prepolovljena, a tako je bilo i u aprilu. „Na nekim fakultetima za poslednji mesec je isplaćen minimalac, zato što je fakultet dotirao deo sredstava do minimalne zarade. Sredstva koja su stigla od države su bila na nivou 17,18 hiljada dinara, a polovina plate redovnog profesora koju uplaćuje Ministarstvo prosvete je oko 80 hiljada dinara. Pošto država nije uplatila ni minimalac, da bismo imali doprinose koji su ekvivalent minimalcu, fakulteti su morali da to dotiraju iz sopstvenih sredstava. Međutim, već sledećeg meseca mnogi to neće moći da urade što znači da će ono što budemo dobili kao neto zaradu morati da ode za penziono i socijalno da bi se pokrio minimalac, kako ne bi došlo do prekida radnog staža. Drugim rečima, vrlo je realno da ovog meseca uopšte ne primimo majsku platu, a u perspektivi je moguće da dođe do prekida staža“, kaže Petrović. On ukazuje da su na većini ustanova sopstveni prihodi fakulteta presušili, a dodatni problem je to što je država prestala da uplaćuje za materijalne troškove. O mogućnosti da se prijave za pomoć fondovima solidarnosti zaposleni na univerzitetima iznose različita viđenja. Neki se snebivaju jer im je to poni- žavajuće, mnogi su pak svesni da je nastavnicima u školama novac potrebniji. Utisak je da je i javnost manje osetljiva na zaposlene na univerzitetima, uverena da profesori imaju velike pare i da pored toga zarađuju sa strane, a takvom ubeđenju sasvim sigurno su doprinele i tvrdnje o primanjima od više hiljada evra koje je iznosio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. „Imam informacije da će ta vrsta pomoći tek da počne, jer je do sada bila usmerena ka nastavnicima u školama, a trebalo je i vremena da se razvije sistem za obradu podataka na fakultetima. Kada je reč o donacijama to su skromna sredstva, od 10 hiljada do 20 hiljada dinara. Imate ljude koji su svoj život planirali prema prihodima koji su bili veći od prihod nastavnika u školama, uzimali su kredite spram toga ili su ulazili u neke druge investicije, iznajmljivali su stanove. Neko ko je primao 140 ili 150 hiljada dinara i plaća za stan 70, 80 hiljada sada je dovedeni u ozbiljan egzistencijalni problem. Da ne pominjem bračne parove koji oboje rade na univerzitetu“, ističe Petrović. On potvrđuje da su neki počeli da se bave drugim poslovima kako bi nadomestili smanjenje plata – od čuvanja dece, držanja privatnih časova…
Da li će propasti godina?
Dalibor Petrović ističe da će školska godina propasti, ako se sa nastavom ne krene u narednih 10,15 dana. „Država će ćutati do septembra, fakulteti će u naredna tri meseca da ostanu bez ikakvih prihoda, mnogi nastavnici će krenuti da traže alternativne pozicije na privatnim univerzitetima, što otvara prostor za dolazak nekompetentnih ljudi, lojalnih režimu, koji će za navek da unište naše visoko obrazovanje“, smatra sagovornik Danasa.
Nastava i građanski aktivizam nisu međusobno isključivi
Dalibor Petrović napominje da nastava i građanski aktivizam nisu međusobno isključivi. „Ali šta god mi danas ili sutra odlučimo mislim da ćemo se već krajem avgusta ili u septembru suočiti sa udarom na univerzitet koji će biti na nivou uredbe koja nas je šokirala i na nivou radne grupe za izmene zakona čiji nas je sastav šokirao. Isto to će nam se desiti sa novim zakonom koji će verovatno da bude radikalan u svakom smislu reči i onda ćemo se naći u situaciji da vagamo da li uopšte ima smisla da idemo na nastavu, da štrajkujemo ili ne- što treće“, kaže Petrović.