Danas
VLAST JE PREŠLA NA GOLU SILU
Stručnjak za radno pravo objašnjava da li je štrajk na fakultetima rešenje za izlaz iz postojeće krize
Da li je stupanje fakulteta u štrajk način da se izađe iz postojeć e krize, pitanje je koje se poslednjih nedelja postavlja u delu akademske zajednice, posebno među univerzitetskim nastavnicima koji su svesni da nastavak blokade rada visokoš kolskih ustanova preti da dodatno uruši državno visoko školstvo.
U štrajk je u prethodnom periodu ušlo samo nekoliko fakulteta, koji minimum procesa rada održavaju na različite načine, ali je svima zajedničko to što nastave i ispita za najveći broj studenata i dalje nema. Zaposleni u visokom obrazovanju imaju pravo na zakonski štrajk, uz poštovanje minumuma procesa rada, koji je definisan uredbom iz 2003. godine, donetoj pre nego što su fakulteti i univerziteti prešli na bolonjski sistem rada. Otuda ne čudi što se, recimo, u uredbi ne pominju master već nekadašnje magistarske studije, što je samo jedan od niza spornih momenata u celoj priči o štrajku. Mario Reljanović, stručnjak za radno pravo, kaže za Danas da se ideja o štrajku različito tumačila i različ ito je primenjena na fakultetima. „Kada su krenule prosvetne inspekcije po visokoškolskim ustanovama, pokretanje prekršajnih postupaka i krivičnih prijava protiv rektora Univerziteta u Beogradu i nekih dekana, pojavila se ideja o štrajku kao mogućnosti da se, uslovno rečeno, doskoči prosvetnim inspekcijama, jer u slučaju štrajka nadležnost prelazi u ruke Inspektorata za rad koji ima drugačija ovlašćenja. Drugim rečima, inspekcija rada ne može da predloži ministru da smeni dekana koji nije uspostavio minumum procesa rada, a prosvetna inspekcija to može. Zbog potencijalne opasnosti da bi dekani bili masovno smenjeni štrajk je počeo da se pominje kao moguć e rešenje kako bi se dobilo na vremenu“, priča Reljanović. U međuvremenu se, dodaje, do- šlo do zaključka da ulazak u štrajk ne bi doneo značajniji napredak u odnosu na postojeće stanje, jer bi i Inspektorat za rad mogao da pokrene prekršajne postupke protiv dekana kao odgovornog lica za rad ustanove, kao i protiv štrajkačkog odbora, jer je on dužan da obezbedi minumum procesa rada. „Osnovna taktika je bila da se uđe u štrajk, ali da se onda kaže da minimum procesa rada ne može da se održi zbog blokade, dakle da zaposleni na fakultetima kažu: mi hoćemo da radimo, ali ne možemo zbog blokada. Drugo ograničenje za ulazak u štrajk je bila bojazan da bi se na taj način izneverilo poverenje studenata i da bi to dovelo do pogorš anja odnosa između profesora i studenata“, navodi Reljanović. Ministarstvo prosvete i Vlada su u međuvremenu došli na ideju da smanje plate profesorima tako što je izmenjena Uredba o finansiranju visokog obrazovanja čime je broj sati rada u nastavi značajno povećan nauštrb naučnog rada, a zarade zaposlenih svedene tek na desetinu onoga što im pripada. Paralelno s tim država je prestala da uplaćuje fakultetima novac za tekuće materijalne troškove, a sve to je priču o štrajku potisnulo u drugi plan. Poslednjih nedelja pojedini profesori su pominjali mogućnost da se fakulteti zapravo odblokiraju štrajkom, tako što bi se kroz minimum procesa rada delimično pokrenula nastava, kao i održavanje ispita…
Šta je rešenje?
Na pitanje gde je izlaz, odgovara da nije „tvrdo krilo“ koje po svaku cenu zagovara gubitak akademske godine. Najvažnije je, kaže, da ne ostane gorak ukus da su profesori izneverili studente i da je sve okončano na način koji, uslovno rečeno, predstavlja poraz. „Mislim da bi trebalo da se nađu na sredini. Da studenti na neki način preformulišu svoje zahteve, da se zaključi priča o potpunim blokadama, ali zauzvrat mobilisati snage za zahtev koji jedini može nešto da promeni, a to je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Jer očigledno je da država nema nameru da ispuni šest studentskih zahteva, što je rekao i sam Aleksandar Vučić. Duh slobode je izašao iz boce i ne možemo da ga vratimo, taj duh postoji. Energija je probuđena, ljudi su ohrabreni, ali taktika mora da se promeni i da svi izvršimo pritisak da se raspišu izbori. U tom smislu bi moglo da se ide ka traženju rešenja, da se akademska godina završi koliko-toliko legalno, da se održi neki kvalitet studija, a da se istovremeno niko ne oseti iznevereno“, kaže Reljanović.
Ono što vlast podržava, tako će i biti
Reljanović kaže da ima mnogo stvari koje zvuče veoma zakonito, ali kao i u mnogim stvarima fakticitet pobeđuje pravo i ono što se faktički desi i što vlast podržava će tako i biti. „Po svoj prilici ćemo vrlo uspešno završiti i školsku i akademsku godinu, a da je zapravo nije ni bilo, odnosno bilo je u nekim pacijalnim oblicima, povremeno i u pojedinim aktivnostima, naročito na fakultetima. To znači da će studenti koji se ne vrate na nastavu pasti godinu, izgubiće pravo na dom i druge beneficije ako su ih imali, čime država opet podstiče kažnjavanje onih koji su ostali dosledni“, kaže Reljanović.
