Vreme

ISTRAŽIVANJE NSPM

Litijum i javno mnjenje

U kratkom vremenskom periodu vlast je po pitanju litijuma isprobala tri različite strategije, u rasponu od agresivnog nametanja do tihog sklanjanja teme u stranu, i epilog je svaki put bio isti – dalji pad podrške projektu rudarenja litijuma u Srbiji.

Praktično, politički, demografski i socijalni korpus vladajuće stranke (odnosno koalicije) predstavlja jedino preostalo uporište i bastion projekta iskopavanja litijuma. Ali i tu je primetno određeno kolebanje i osipanje. Namera kompanije Rio Tinto da na području zapadne Srbije realizuje projekat “Jadar”, koji obuhvata istraživanje i planiranu eksploataciju jadarita, minerala koji sadrži litijum i bor, elemente trenutno vrlo tražene za potrebe novih tehnologija, izazvao je brojne rasprave, nedoumice i otpor kako u stručnim krugovima, tako i u široj javnosti. Posle velikih protesta i pod pritiskom javnosti, Vlada Srbije je u januaru 2022. godine, uoči predstojećeg izbornog cilusa, poništila prostorni plan za projekat “Jadar”, kao i dozvole koje su s tim u vezi bile izdate. Međutim, neposredno nakon okončanja parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji, u junu 2024. godine, Vlada ponovo oživljava kontroverzni plan i 16. jula 2024. godine donosi odluku o nastavku projekta izgradnje rudnika litijuma. Kao reakcija na ovu odluku, širom Srbije su tokom leta 2024. buknuli još masovniji spontani protesti građana, koji su tu, navodno, već adaktiranu temu ponovo vratili u samo središte pažnje javnosti. Kako je srpsko javno mnjenje reagovalo na ovu tematiku i kontroverze koje su je pratile, pokušali smo da utvrdimo kroz niz od četiri sinhronizovana istraživanja sprovedena u periodu jun 2024 – mart 2025. godine na reprezentativnom uzorku punoletnih građana Srbije (bez KiM) i neki od najvažnijih rezultata tih istraživanja predstavljeni su u ovom tekstu. JUN/JUL 2024.
Naše prvo istraživanje u kojem smo ispitanicima postavili pitanje o stavu prema eksploataciji litijuma u dolini Jadra (“Da li podržavate nameru Rio Tinta da otvori rudnik litijuma u Srbiji?”) usledilo je upravo krajem juna i početkom jula, kada se rasprava o ovom projektu ponovo rasplamsala u Srbiji. Taj prvi nalaz je rekao da je više od polovine ispitanih, 55,5 odsto protiv eksploatacije litijuma u dolini Jadra, oko četvrtine, 25,6 odsto podržalo je ovu ideju, a 18,9 odsto u tom trenutku nije imalo stav ili nije želelo da se izjasni. Nedvosmisleno se ispostavilo da najmlađi ispitanici (populacija od 18 do 40 godina) pokazuju najveću odbojnost prema projektu. Naime, čak 77,1 odsto mladih bilo je protiv, a samo 10,1 odsto njih je podržalo izgradnju rudnika. Sredovečni ispitanici (od 40 do 60 godina) takođe su natpolovičnom većinom od 58,7 odsto rekli ne, dok je 18,6 odsto njih u ovom uzrastu gledalo pozitivno na plan kompanije Rio Tinto. Tek u najstarijoj populaciji, preko 60 godina, primećen je drugačiji stav: 42,6 odsto ispitanih podržalo je potencijalni rudnik, a trećina, 33,1 odsto bila je protiv. Lako se uočava da je, pored starosne kategorije, i nivo obrazovanja ispitanika znatno uticao na stav prema eksploataciji litijuma. Većinsku podršku rudnik je dobio samo kod ispitanika sa nepotpunom osnovnom i osnovnom školom (44,7%), dok se 19,1 odsto ispitanika iz ove kategorije izjasnilo protiv otvaranja rudnika litijuma. Kod svih ostalih nivoa obrazovanja zabeleženo je ubedljivo i većinsko protivljenje kopanju litijuma u Srbiji. Ispitanici sa srednjom školom: za – 24,7%, protiv – 51,1%. Ispitanici sa završenom gimnazijom: za – 17,8%, protiv – 68,9% i, najdrastičnije, ispitanici sa višom/visokom školom: za – 14,9%, protiv – 78,5%.
AVGUST/SEPTEMBAR 2024.
Sledeće istraživanje sa istim pitanjem sprovedeno je u avgustu/septembru 2024, odnosno dva meseca kasnije. Tada su se protesti protiv iskopavanja litijuma, neuobičajeno za letnji period, razbuktali, proširili i simultano odvijali širom Srbije, te zahvatili lokalne zajednice u kojima se do tada nije protestovalo. Na identično postavljeno pitanje (“Da li podržavate nameru Rio Tinta da otvori rudnik litijuma u Srbiji?”) zabeleženi su sledeći rezultati: manje od četvrtine, 24,8 odsto podržalo je litijumski rudnik, 59,4 odsto se izjasnilo protiv, a 15,8 odsto nije imalo stav ili želju da se izjasni. Drugim rečima, uprkos izuzetno snažnoj i na mahove vrlo agresivnoj režimskoj kampanji tokom leta, broj pristalica iskopavanja litijuma ostao je pratično isti, dok se broj protivnika povećao za četiri odsto u odnosu na prethodno, junsko istraživanje. Gledano prema demografskim karakteristikama, stanje se nije značajnije promenilo u odnosu na prethodno istraživanje, osim što se u pojedinim kategorijama vidi jasnija razlika između onih koji su za otvaranje rudnika i onih koji se protive tom planu. Mlađi i obrazovaniji ispitanici i dalje su bili većinski protiv, i to sa još ubedljivijom razlikom u odnosu na jun/ jul, a stariji i niže obrazovani sloj (verovatno zbog intenzivne prolitijumske kampanje koja se odvijala tokom leta) u blago većem procentu podržao je vladin predlog da se u dolini Jadra eksploatiše litijum. Najobrazovaniji sloj društva ubedljivo se usprotivio projektu – 80,9 odsto sa višom/visokom školom, a za je bilo tek 8,5 odsto njih. 60,6 odsto ispitanika sa srednjom školom reklo je da ne želi rudnik, naspram 23,8 odsto koji su podržali kopanje litijuma. Ovog puta, nešto više od polovine ispitanika sa osnovnom školom, 52,9 odsto dalo bi zeleno svetlo za otvaranje rudnika, a petina, 20,7 odsto rekla bi stop rudniku. U kategoriji najniže obrazovanih zatičemo i najveći broj neizjašnjenih, bez stava, onih koji se dvoume ili ne smeju/ neće da se izjasne, 26,4 odsto njih…
ZAKLJUČAK – KRAJ IGRE?
Sumirajući navedene nalaze, kako u totalu, tako i relevantna ukrštanja sa ključnim demografskim i drugim parametrima, nameće se zaključak da je, barem što se tiče javnog mnjenja, tzv. “litijumska debata” u Srbiji praktično okončana, te da je njen ishod defi nitivno negativan u odnosu na nameravano otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra. Na to nedvosmisleno upućuju ne samo direktni nalazi i odgovori na osnovno pitanje, gde ni u jednom trenutku tokom devetomesečnog perioda podrška otvaranju rudnika nije prešla jednu četvrtinu ukupnog broja ispitanika, nego takav zaključak osnažuje i jasno uočena tendencija pada čak i te više nego skromne podrške sa 25,6 odsto iz juna/ jula 2024. na 19 odsto sa početka marta 2025. godine. Istovremeno, ionako visok procenat protivljenja u istom periodu je porastao za čak 8 procentnih poena (sa 55,5 odsto na 63,5 odsto). I apsolutne brojke i pokazani trend govore u prilog gornjem zaključku. A segmentiranje rezultata po ključnim demografskim kategorijama taj zaključak i taj trend dodatno potkrepljuje i učvršćuje. Samo najstariji i najniže obrazovani deo populacije građana Srbije podržava projekat “Jadar”, a čak i tu se, iz istraživanja u istraživanje, mogla jasno videti i pratiti linija opadanja. S druge strane, što je uzrast mlađi i (pogotovo) što je obrazovni nivo viši, protivljenje rudarenju litijuma sve je oštrije i veće. Praktično, politički, demografski i socijalni korpus vladajuće stranke (odnosno koalicije) predstavlja jedino preostalo uporište i bastion projekta iskopavanja litijuma. Ali i tu je, kao što je u gornjem testu, nadamo se, jasno pokazano, primetno određeno kolebanje i osipanje…