Danas
SVAKI RIZIK IMA CENU
Srbija među zemljama sa najskupljim zaduživanjem u Evropi
Prosečna kamatna stopa po kojoj se Srbija zaduživala prošle godine iznosila je 4,1 odsto, što je drastično više u poređenju sa prosekom Evropske unije gde je iznosila 2,3 odsto, i evrozone, gde je bila 2,2 odsto.
Prema podacima iz AMECO baze, samo Mađarska (6,9 odsto), Poljska (4,5 odsto) i Rumunija (4,2 odsto) imale su prošle godine više kamate od Srbije, dok je većina drugih evropskih zemalja plaća duplo, pa čak i trostruko niže kamatne stope. Šta to znači u praksi? Država, kao i građani, uzima kredite za različ ite potrebe – za izgradnju škola, bolnica, puteva, pruga. U slučaju Srbije, predstoje i značajne investicije u infrastrukturu za Specijalizovanu izložbu „Ekspo 2027“. Što je kamata viša, više novca država mora da izdvaja samo za njenu otplatu, a manje ostaje za konkretne projekte i javne potrebe. Iako Srbija trenutno ne duguje mnogo, s obzirom na to da je njen javni dug ispod 50 odsto BDP-a, što nije slučaj u mnogim evropskim državama, ona ipak plaća visoku cenu zaduživanja. Po pravilu, banke i investitori smatraju da je rizičnije pozajmljivati novac zemljama koje imaju ekonomske izazove, političku nestabilnost ili nepredvidivu ekonomsku politiku. To pokazuje da je zaduživanje za Srbiju skuplje, jer tržišta traže veću cenu da bi pokrila rizik. Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić izjavio je za Danas da je kamatna stopa koju neka zemlja plaća rezultat većeg broja faktora. „Kada su u pitanju države, cena zaduživanja ne zavisi samo od udela javnog duga u BDP-u, premda je jasno da manje opterećenje pozitivno utiče na cenu duga. Najvažniji faktori su kreditni rejting zemlje i ocena investitora u pogledu sposobnosti emitenta da kontinuirano i uredno servisira zaduženje“, objasnio je Gujaničić. Na pitanje, da li možemo očekivati dalji rast kamatnih stopa, Gujanič ić kaže da će trend domaćih kamata u velikoj meri zavisiti od generalnog nivoa kamata na globalnom nivou, a na njega u velikoj meri, kako je istakao, utiču inflatorni pritisci. „Stoga, nastavak trenda smanjenja kamata ECB-a pozitivno utiče na cenu budućeg zaduživanja Srbije, dok su na negativnoj strani i dalje povišeni inflatorni pritisci u našoj zemlji, politička nestabilnost, kao i neodrživost domaćeg privrednog modela koji se zasniva na prevelikim državnim investicijama i stranim ulaganjima“, rekao je Gujaničić Kada je reč o zemljama Centralne i Istočne Evrope, sa kojima se Srbija često poredi, njihova prosečna kamatna stopa prošle godine iznosila je 3,3 odsto, što je i dalje niže od Srbije, ali pokazuje da je taj region rizičniji od Zapadne Evrope.
