Danas

GORAN BOGDAN, GLUMAC

Sami smo svojim ćutnjama stvorili ovo što živimo

Mi volimo iz svog ega vjerovati da smo dio velikih tokova, velikih priča, i ta naša potreba za veličinom nas često odvede u krive tokove povjesti, u taj korak iz dobrog u loše, u nešto nakazno, u zlo, iako imamo i lijepu i plemenitu povjesnu tradiciju...

– Znači, radi se o fokalizaciji, percepciji, učitavanju i isčitavanju nas u svijetu i svijeta u nama – kaže Goran Bogdan na početku razgovora za Danas koji je napravljen tokom Pulskog festivala, govoreći o našem mentalitetu i toj vrsti „folklorne“ tradicije koja je u raznim varijantama bila tema nekoliko filmova koje smo gledali u Areni. Na nedavno završenoj 71. Puli, jedan od najznačajnijih i najangažovanijih glumaca u regionu predstavio se u dva filma – „Živi i zdravi“ Ivana Marinovića (manjinska hrvatska koprodukcija koja je bila u konkurenciji za Zlatnu Arenu), i u kratkom filmu „Čovjek koji nije mogao šutjeti“, reditelja i scenariste Neboj- še Slijepčevića koji je ovenčan Zlatnom palmom na ovogodišnjem Kanu, a prikazan je u Areni na zatvaranju festivala. Oba puta ispraćen je burnim ovacijama gledališta, a bio je i glavna „meta“ brojnih predstavnika medija iz regiona koji su pratili ovogodišnju Pulu, što je iznova pokazalo da je Goran Bogdan među najomiljenijim i najpoštovanijim glumcima na ovdašnjoj filmskoj sceni. Izuzetno ostvarenje „Čovjek koji nije mogao šutjeti“, nastalo po istinitoj priči – poznatom ratnom zločinu u Štrpcima, kada su srpske paravojne jedinice ubile devetnaestoro ljudi, naša publika premijerno je videla pre dve večeri u okviru programa Mladi duh Evrope 31. Festivala evropskog filma Palić. Radnja filma prati putnički voz koji februara 1993. iz Beograda putuje za Bar, a zaustavljen je na maloj stanici u Štrpcima, u BiH. Iz voza je izvedeno osamnaest Bošnjaka i likvidirano, a sa njima i Tomo Buzov, kapetan prve klase JNA u penziji, jer se suprotstavio ovom zločinu…