Novi Magazin

KULTURA ŽIVLJENJA

Limenka zdravlja

Procenjuje se da deca i odrasli putem pića (limenke), hrane (ako se priprema u sudovima od aluminijuma ili legure) i žvakaćih guma dnevno unose od 5-20 miligrama ovog metala. Srećom, samo jedan odsto se apsorbuje u stomaku.

Voda, kola pića, sokovi, pivo, čajevi i sva druga pića danas se pakuju u limenke. Limenke su obično od aluminijuma, jedinstvenog metala koji čini osam odsto zemljine kore i bez koga je savremeni život skoro nemoguć, zbog njegove opšte prisutnosti, svuda i na svakom mestu. Maksimalno šest odsto celokupnog primarnog aluminijuma proizvedenog širom sveta odlazi u proizvodnju limenki. Doduše, proizvodnja primarnog aluminijuma je prilično energetski zahtevna.
Evropska industrija aluminijuma smanjila je emisiju ugljenika iz primarne proizvodnje za 55 odsto po metričkoj toni od 1990. i projektuje se dodatno smanjenje ukupne emisije ugljenika za 58 odsto do 2050. kroz povećanu reciklažu i upotrebu obnovljive električne energije. Upotrebljava se u brodogradnji, auto i avio industriji, proizvodnji lekova, kozmetici, za prečišćavanje vode, pakovanje životnih namirnica itd. Jednom rečju aluminijum je zaštitni znak moderne industrije i svakodnevnog života.
ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST:
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) dnevni unos trebalo bi da ne bude viši od sedam miligrama/kg telesne mase. Povećana apsorpcija aluminijuma nije primećena kod upotrebe velikih doza antacida (lekova za neutralisanje povišene kiselosti u želucu) koji mogu sadržati velike količine aluminijuma. Naime, antacidi neutralisanjem kiseline u želucu, obezbeđuju alkalnu sredinu koja sprečava apsorpciju aluminijuma. Glavni izvori aluminijuma u ishrani su žitarice, mlečni proizvodi, slatkiši i pića. Soli aluminijuma se koriste i za proces flokulacije u proizvodnji higijenski ispravne vode za piće. Povećana akumulacija aluminijuma javlja se tokom godina u plućima, kostima i mozgu. To je i razlog zašto se aluminijum smatrao jednim od uzročnika Alchajmerove bolesti ( hronično, progresivno, neurodegenerativno oboljenje koje uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru). Nažalost, dementnom čoveku, kako je još pre dva veka definisao francuski psihijatar Eskirol, uskraćeno je dobro koje je nekad imao; on je bogataš koji je osiromašen.
Epilog ovog oboljenja je krajnja telesna iscrpljenost i propadanje ličnosti, odnosno svođenje na životno vegetiranje. Još 1989. zapažen je povećan rizik od nastanka Alchajmerove bolesti u onim krajevima gde je količina aluminijuma u vodi za piće viša od 0,1 miligram/l. Međutim, ova teorija o nastanku Alchajmerove bolesti, zbog taloženja aluminijuma u moždanom tkivu, još nije naučno verifikovana. Evropski i naši propisi dozvoljavaju najviše 0,2 miligrama/L aluminijuma u vode za piće. Koren jedne od dugo važećih pretpostavki da se aluminijum smatra uzročnikom Alchajmerove bolesti, je pojava tzv. dijalizne demencije, praćene teškim ispadima pamćenja i konvulzijama, kod bubrežnih bolesnika na dijalizi. Smatralo se da je za ovo pogoršanje zdravstvenog stanja, krivac aluminijum koji je iz filtera dijalizatora prešao u dijaliznu tečnost.
Uklanjanje aluminijuma iz dijalizanog filtrata smanjilo je učestalost dementnih promena kod bubrežnih bolesnika na dijalizi. U post mortem analizi moždanog tkiva kod bolesnika koji su patili od dijalizne demencije, nisu nađene pločice nataloženog aluminijuma, što govori da se ovaj metal ne može smatrati isključivim krivcem za nastanak Alchajmerove demencije. Sa druge strane, upotreba antiperspirantnih dezodoransa je predmet diskusije i sporenja između naučnika i kozmetičke industrije, zbog mogućeg prolaska aluminijuma kroz kožu i njegove eventualne neurotoksičnosti. Zato se danas sve više preporučuje upotreba dezodoransa bez aluminijuma.
ČISTOĆA I ČUVANJE:
Danas se limenke sa različitim pićima prave tako da imaju jezičak koji se ne baca, već uvlači u limenku. Samim tim otvaranje limenke nužno je povezano sa ulaskom jezička u tečnost koja bi trebalo da se popije. I tu se javlja problem – kao obezbediti da „čist“ jezičak uđe u konzervu. Većina proizvođača isporučuje čiste limenke, međutim, većina žedne dece ili npr. uzbuđenih navijača na utakmici pije direktno iz konzerve, bez slamke ili čaše – ma ko ima vremena za slamku kada gubimo! – i tada je praktično omogućen direktan i stalan kontakt između jezička i tečnosti u konzervi. Iz ovoga proizilazi da se jedino rešenje za zaštitu zdravlja potrošača nalazi u rukama prodavaca, odnosno njihove edukacije o značaju pravilnog uskladištenja konzervi sa pićem
Konzerve bi trebalo da se čuvaju u originalnom, zaštitnom kartonskom ili plastičnom pakovanju, na suvom, čistom i hladnom mestu, bez rizika od izloženosti glodarima/ insektima. S druge strane, teško će neki mikroorganizam, ako „sleti“ sa jezička u piće, uspeti da se razvije tokom ispijanja većinom kiselih pića. Glatka površina metalne ambalaže teško zadržava nečistoću, tako da je rizik od kontaminacije mali, ali je ipak dobro da se površina konzerve sa pićem obriše pre otvaranja.