Vreme

VREME NASILJA: ZASTRAŠIVANJE GRAĐANA

Naprednjačke bande za razbijanje glava i izloga

Napadi na lokale, na ljude koji sede u kafanama, upadi u školska dvorišta… Sve je to deo sistemskog zastrašivanja pobunjenog društva. U zemlji u kojoj institucije ne rade u interesu građana, ostaje samo da verujemo jedni drugima i da se međusobno čuvamo.

Policijska brutalnost, hapšenja, pretnje koje dolaze od “snaga reda” postali su svakodnevica za građane Srbije. Režim sprovodi vrlo sistematičnu kampanju zastrašivanja u kojoj ne koristi samo pendreke, lisice i šok bombe. Zapravo, metode uterivanja straha u kosti pobunjenih građana brojne su i zaista se primenjuju i na makro – i na mikroplanu. Na najširem planu imamo paramedije u službi režima koji od službi dobijaju snimke u nadi da će tako umiriti građane koji traže pravdu. Setimo se još jednom snimka pohapšenih i vezanih studenata koji kleče na podu policijske teretane u Novom Sadu. Taj je snimak prvo emitovala televizija “Informer”. Ista firma prva je dobila ekskluzivni snimak privođenja tviteraša Marka Marjanovića u avgustu ove godine, kada je uhapšen na kućnoj adresi. Na snimku se vidi da Marjanovića iz marice izvode policajci sa fantomkama i uvode ga u Policijsku upravu Savski Venac. Problem je u tome što su i Marjanovićeva porodica i advokat saznali gde je tek kada je neki botovski nalog okačio snimak na društvenu mrežu Iks, uz poruku upućenu Marjanovićevoj ženi: “Šta radiš večeras?” Središnji kurs zastrašivanja odvija se na ulicama i poslednji izliv policijske bestijalnosti videli smo u noći između petka i subote (5. i 6. septembar), a zapravo, svedočimo joj od 28. juna. Međutim, režim polako uspostavlja još jedan način, zašto ne reći, psihičkog zlostavljanja građana: noćna lomljenja i paljenja lokala, te slanje svojih bandi da prebijaju pobunjene građane onda kad se najmanje nadaju. Tako sada imamo priličan broj polupanih lokala, pretučene ratne veterane, napadnute srednjoškolce u Nišu…
ZAŠTO REŽIMU SMETA DUŠEK
U noći između nedelje i ponedeljka (7. i 8. septembar) polomljen je izlog lokala “Šlarafi ja” (Schlarafi a) na Novom Beogradu. Ovo je drugi put da se ovaj biznis nađe na meti naprednjačkih huligana. Prvi put izlozi su im polomljeni na dva lokala: u Bulevaru Mihajla Pupina i u Beogradu na vodi. Ovog puta stradao je samo ovaj u Bulevaru Pupina. Šta je indikativno? Prvo, vlasnici “Šlarafi je”, kompanije koja proizvodi dušeke i jastuke, od prvog dana otvoreno podržavaju studentske proteste. Drugo, njihov lokal u Bulevaru Mihajla Pupina nalazi se u blizini dve lokacije na kojima naprednjaci okupljaju svoje batinaše. Jedna je Stari Merkator, tj. Gradski odbor SNS, mesto koje ima imidž novobeogradskog Ćacilenda, jer kad god je situacija na Novom Beogradu napeta, upravo na toj lokaciji okupljaju se “crnokapuljaši” i batinaši. Druga lokacija je mistična adresa Džona Kenedija 18, odnosno, Opštinski odbor SNS Novi Beograd. Epitet “mistična” koristimo jer još od 5. avgusta, kada je Aleksandar Vučić pomilovao Milicu Stojanović, koja je kolima oborila i teško povredila studentkinju Poljoprivrednog fakulteta, građani Zemuna i Novog Beograda izražavaju protest na ovoj lokaciji. Upravo na tom mestu, polovinom avgusta, tri dana zaredom policija nije štedela suzavac i pendreke nad nenaoružanim građanima. Čak i sad kad je sve mirno, pristalice SNS su ispred tih prostorija svakog dana, po ceo dan. Tek, “Šlarafi ja” je stisnuta između ove dve lojacije i, očigledno, prepoznata kao kompanija čiji vlasnici podržavaju proteste. Povodom ponovnog razbijanja lokala oglasila se direktorka Sonja Kapetanović, saopštenjem na svim svojim društvenim mrežama.
“Ovo obraćanje je lično i upućujem ga javnosti u svojstvu izvršne direktorke, suvlasnice “Šlarafije”, majke troje dece i građanke, povodom nemilih događaja koji su otpočeli sredinom avgusta, a ispoljili se kroz ponavljano razbijanje izloga naših salona i gađanje jajima”, objavila je Kapetanović: “‘Šlarafi ja’ je mala porodična fi rma koju je pre 91 godinu osnovao deda današnjeg vlasnika, Dejana Kapetanovića. Tokom tog perioda prošli smo kroz različite društveno-političke sisteme i ratove, a nažalost nikada nismo poslovali u podsticajnom ambijentu. Skoro čitav vek naše kolege ručno izrađuju dušeke i opremu za spavanje.” Kapetanović je dodala i da ova fi rma nikada nije angažovana ni na jednom državnom projektu, niti su dobijali tendere: “Ako naiđete na naše dušeke u bolnicama – znajte da su donirani. Naša fi rma živi i raste isključivo od poverenja i kupovine građana koji biraju naše proizvode zbog njihove izuzetnosti. Kada se desio prvi napad, zajednički smo odlučili da na tome nećemo zarađivati. Neka nas ljudi prepoznaju po vrednostima i vrhunskim proizvodima – rezultatima dugogodišnjeg posvećenog rada. Na kraju, svi želimo bolje društvo. Da bismo ga imali, moramo biti bolji ljudi. Staklo će se zakrpiti – obraz je ono što moramo sačuvati”, završila je obraćanje Kapetanović. Upravo to je suština koju režim nema kapacitet da razume: postoje ljudi koje ni novac ni strah ne mogu da pokore. Trinaest godina ova vlast operiše kupovinom i plašenjem ljudi, jer veruje da je svako na prodaju. Sada, suočeni s ljudima koji nisu na prodaju, ne znaju šta će i zapravo pucaju od nemoći, glasnije i jače nego stakla na lokalima na koje šalju svoje bande.
POTPUNO NERAZUMNI POTEZI
Nekoliko dana pre ponovnog lomljenja “Šlarafi je”, u sredu, 3. septembra, desetak maskiranih napadača krvnički je pretuklo četiri ratna veterana i vlasnika lokala u kojem su sedeli u Beogradu, nakon što su snimali pripadnike odreda vojne policije, vikali im: “Pumpaj!”, i rekli da lepo izgledaju bez maske. Na snimku se vidi odred Vojne policije “Kobre” kako postrojen stoji na semaforu i čeka da se uključi zeleno svetlo kako bi prešao na pešačkom prelazu u Crnotravskoj ulici. Grupa veterana uočila ih je i dobacivala: “Ajmo, pumpaj! Bravo momci, čuvajte nam decu… Lepi ste sad bez maski… Hrabri momci, a? Bravo, Kobrice! Kako je bilo u Novom Sadu?”, čuje se na snimku. Nakon tog snimka svako je otišao na svoju stranu, “Kobre” su odmarširale tamo kud su krenule, a ratni veterani su seli u jedan obližnji lokal. Međutim, oko 19 časova u lokal je upalo desetak maskiranih i naoružanih napadača koji su bejzbol palicama i teleskopskim palicama počeli da tuku veterane i vlasnika lokala.
“Oni su pravo sa vrata napali ljude koji su sedeli za stolom, neke od njih su udarili sleđa. Petorica su povređena, sumnja se da su dvojica zadobila teže telesne povrede. Njima je pomoć ukazana na Vojnomedicinskoj akademiji”, rekao je za portal “Nova” advokat Predrag Marković, koji zastupa neke od prebijenih veterana. Policija je obavila uviđaj na licu mesta, uzela podatke od napadnutih ljudi, a danas bi oni trebalo da odu u Policijsku stanicu Savski Venac i daju izjave, dok se MUP ovim povodom još nije oglasio. Ovaj slučaj je zanimljiv za razmišljanje jer pokazuje da režimske bande nemaju bogzna kakvu strategiju, već reaguju na svaku iritaciju. Uostalom, to se može reći i za samog Aleksandra Vučića. Osim toga, prebijanje veterana je sasvim nerazuman i jalov postupak ako je cilj zastrašivanje: studenti od prvog dana svojih protesta nemaju nikakvu zaštitu osim njih. Ko god se makar jednom od početka protesta zatekao na ulici, video je da su prvi tu da razreše svaki konfl ikt. Da su uvek na obodu protesta, prvi na udaru policije i batinaša, što je naročito bilo jasno 15. marta u Beogradu. Reč je o ljudima koji se sami podmeću da prvi dobiju batine, ako već do batina dođe. Ideja da ih je moguće zastrašiti prebijanjem potpuno je suluda, a i uzaludna.
ŠKOLSKO DVORIŠTE KAO POPRIŠTE
Slučaj napada na niške gimnazijalce nije nužno politički motivisan, to jest ne bi bio da se samo dan kasnije nije desilo nešto što je nedvosmisleni slučaj pritiska i zastrašivanja. Dakle, 2. septembra, učenike niške Gimnazije “Stevan Sremac” motkom i bakljom su napala trojica nepoznatih momaka, svedočili su đaci i profesori. Sve se desilo kod OŠ “Ćele kula”, gde pohađaju nastavu, jer je zgrada “Sremca” nebezbedna. Napadači su pobegli, dok iz policije i uprave gimnazije – ćute. Trojica momaka sa majicama preko lica uletela su u dvorište za vreme velikog odmora, a nosili upaljenu baklju i motku. Pokušali su da napadnu dva učenika “Sremca”, međutim umešali su se profesori, sklonili napadnute dečake u školu i pozvali policiju. Napadači su pobegli. Već sutradan ista ova škola postala je poprište političkog pritiska na profesore. Deo nastavnog kolektiva Gimnazije “Stevan Sremac” upozorio je još ranije javnost i roditelje na zabrinjavajuću situaciju u školi na početku nove školske godine. Njihove kolege koje su godinama radile na određeno vreme ostale su bez posla, dok u učionice ulaze “nepoznata lica” o kojima nemaju nikakve informacije. Govorili su i da je za to odgovorna nova direktorka, koja sprovodi “nametnutu volju političkih struktura SNS-a, a ne interese učenika, nastavnika i roditelja”. I kad smo kod “nepoznatih lica”, dan nakon napada huligana na učenike, u učionicu jednog odeljenja ušao je nepoznati muškarac tvrdeći da je nastavnik fi zičkog, iako to odeljenje već ima svog profesora fizičkog. Deca su reagovala i zvala razrednu Danijelu Gašević, a ona je pokušala da sazna ko je nepoznati muškarac. Nakon toga je, po prijavi v. d. direktorke Radmile Stoiljković, završila u policiji na informativnom razgovoru.
“Zvali su me iz Policijske uprave i rekli da me je prijavila direktorka zbog incidenta na času i da moraju da reaguju. Bila sam u svojstvu građanina tamo”, rekla je profesorka Gašević “Južnim vestima”. A evo kako je došlo do toga da završi u policiji: “Ja sam kao razredni starešina bila zabrinuta za bezbednost dece, jer se u učionici pojavio nepoznati čovek. Deca su reagovala jer nisu znala ko je. Rekli su da nije njihov profesor i da je sigurno promašio odeljenje. On je samo rekao da ga je poslala direktorka. Otišla sam kod direktorke i rekla da je meni u učionici nepoznati čovek.” …
I CVEĆE JE PROTIV REŽIMA
Dva puta za deset dana paljena je cvećara “Imela” u Ustaničkoj ulici u Beogradu, čiji je vlasnik jedan od članova zbora Konjarnik. Vlasnik Jovan Nenadić sumnja da je problem njegova podrška studentima i aktivnost u zborovima: “Prišlo je maskirano lice, razbilo prozor, prosulo benzin unutra, zapalilo baklju i pobeglo, s tim da je u odnosu na prošli put, kada se vatra sama ugasila, ovog puta požar zahvatio lokal”, ispričao je on za TV N1. “Srećom, jedan komšija se našao u blizini i pozvao je policiju i vatrogasce, tako da su sprečili širenje požara. Prošli put možda smo mogli da sumnjamo da li se radi o nekom nastavku pritisaka i pretnji, mislim da ovaj put sumnje više nema.” Iz zbora građana Konjarnik ranije su naveli da su vlasnici više puta bili meta pretnji, a nakon što su prethodnog puta nepoznate osobe pokušale da zapale lokal, organizovana je akcija prikupljanja pomoći vlasniku cvećare. Ovo su samo neki, najsvežiji napadi grupica batinaša i huligana na pobunjene građane. Međutim, bez zdravih i normalnih institucija, nemoguće je nedvosmisleno dokazati da su ovi napadi politički motivisani. Ali baš zato što živimo u zemlji u kojoj institucije ne rade u interest građana, preostalo nam je samo da verujemo jedni drugima. Svim ljudima koji doživljavaju ovakve napade zajedničko je aktivno učešće u građanskoj pobuni i zato im moramo verovati…