Danas

MUP SE OSRAMOTIO PROCENOM O BROJU PRISUTNIH

Odjeci skupova „Svi smo ispod nadstrešnice“ održanih povodom 10 meseci od pada nadstrešnice i smrti 16 ljudi

Širom Srbije, prvog septembra su održani komemorativni skupovi povodom deset meseci od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. O tome koliko je građana izašlo na ulice procene zavise od izvora i prema rečima naših sagovornika, kome je ta informacija zapravo namenjena.

Glavno okupljanje bilo je u Beogradu pod sloganom „Svi smo ispod nadstrešnice“, a kolone građana koje su krenule sa više lokacija oko 18.30 srele su se na Savskom trgu. Paralelno, skupovi su održani u Kragujevcu, Novom Sadu, Aleksincu, Pančevu, Kraljevu i drugim mestima širom Srbije.
– MUP obaveštava javnost da su, na području PU za grad Beograd i 23 područne policijske uprave, u toku jučerašnjeg dana, održana neprijavljena javna okupljanja na 38 lokacija, na kojima je prisustvovalo ukupno 19.665 lica (Beograd 9.080), a na 18 lokacija saobraćaj je bio blokiran – saopštilo je Ministrastvo unutrašnjih poslova nakon protesta. Da je ova procena netačna, pokazuju i snimci protesta u glavnom gradu. Procene MUP-a o brojnosti na protestima protiv režima uvek su daleko niže od procena drugih relevantnih izvora. S druge strane, čini se da uvećavaju brojke kada je u pitanju skupovi vladajuće partije. Dejan Bursać istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za Danas da brojnost ovog skupa, ali i svih skupova tokom leta i onog na Vidovdan, blokada koje su usledile i reakcija na SNS nasilje, pokazuju da se ovo neće tek tako ugasiti.
„SNS može da isključi opciju da će ovu pobunu da ugasi otaljavanjem i umaranjem protivnika. Ne znam kako im to do sada nije jasno, da neće moći ovu pobunu da ugase nasiljem, jer postoji veliki broj ljudi kojma su studenti, a i ceo ovaj pokret, ulili nadu da je moguća drugačija politika, da je moguće srušiti ovaj režim i postići nešto u društvu“, poručuje Bursać.
Dodaje da se ovo neće završiti nikako drugačije osim ispunjavanjem zahteva. Što se procena MUP-a tiče, naš sagovornik navodi da je evidentno da se ova institucija potpuno stavila na stranu opstanka režima, odnosno interesa vladajuće stranke. „MUP više ne služi kao neutralni arbitar u dru- štvu. Na stranu to što je to protivzakonito, nemoralno i prilično sramotno, jasno je čemu služi. Sa jedne strane, višestruko i komično prepumpavanje brojeva ljudi prisutnih na SNS šetnjama i to što direktor policije posle svakog skupa vladajuće stranke drži konferenciju za medije da saopšti izmišljenu brojku prisutnih. Tužno je na šta je sveden direktor policije, ne znam ni kako njemu nije glupo da se time bavi. S druge strane smanjivanje broja ljudi na protestima protiv vlasti, samo nam govori da je to poruka usmerena biračkom telu SNS-a i da je u pitanju pokušaj konsolidacije i ohrabrivanja njihovog biračkog tela“, zaključuje.
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, ocenjuje da takozvane „procene MUP-a“ nisu bile previše pouzdane čak ni onda kada je ta institucija još uživala određeni kredibilitet, a sada su postale predmet pošalica i viceva.
„Meni lično je najsimpatič nije i najkomičnije kada, u želji da simuliraju „vučićevsku“ tačnost i preciznost, posežu za objavama u stilu da je na skupovima na „95 lokacija širom Srbije učestvovalo 103.305 ljudi“.
Dakle, ni četiri ni šest, nego baš „305“. Postavlja se pitanje zbog čega se to radi kada svako iole upućen ili svako ko iole razmisli zna da su objave takve vrste za više desetina, navodno, „spontanih skupova“ naprosto besmislene“, kaže. Vukadinović navodi da predsednik Vučić ovakvim objavama, koje u suštini kompromituju MUP i njegovu institucionalnu ozbiljnost, pokuš ava da mobiliše i motiviše svoje pokolebano biračko telo. Ističe da se to posebno odnosi na deo birača koji bez mnogo razmišljanja i preispitivanja prihvata sve izjave koje dolaze od vlasti i režimskih medija i da je upravo to je glavni motiv.
– Ne manji razlog jeste i to da možda na taj način ohrabruje i samog sebe, a istovremeno od MUP-a pravi neku vrstu saučesnika u svom medijskom i propagandnom ratu. Time dodatno kompromituje i ukopava tu instituciju – kaže naš sagovornik. Vukadinović upozorava da ne treba imati iluziju da slab odziv i neslavan izgled vladajućih skupova automatski znači da je režim gotov i da ga niko ne podržava. Prema njegovim rečima, to bi bilo naivno i pojednostavljeno viđenje koje se lako može vratiti kao bumerang. Balša Božović, predsednik…
Zapadni mediji o protestu
Zapadne novinske agencije izvestile su o preksinoćnim masovnim protestima u Beogradu i drugim gradovima Srbije, navodeći da su desetine hiljada izašle na ulice zahtevajuć i vanredne izbore, slobodne medije i procesuiranje odgovornih za pad nadstrešnice u Novom Sadu.
Agencija Asošiejted pres je javila da su policajci u opremi za razbijanje demonstracija čuvali sedište predsednika Aleksandra Vučića, „koji preti velikim obračunom onima koji demonstriraju protiv njegove populističke vladavine“.
U Novom Sadu su policajci sa palicama jurišali na mirne demonstrante i lakše povredili neke od njih, prenosi AP navode lokalnih portala. AP piše i da je otkaze dobilo više od 100 univerzitetskih i srednjoškolskih profesora, sa kojima se vlast obračunava zbog podrške studentima, a zamenili su ih „Vučićevi lojalisti“.
Agencija Rojters izveštava da studenti, opozicione grupe i antikorupcijske organizacije optužuju Vučića i njegove saveznike za veze sa organizovanim kriminalom, upotrebu nasilja nad političkim rivalima i gušenje medijskih sloboda, što oni poriču, navodi Rojters.
Agencija Frans pres je javila da su hiljade Srba tiho šetale ulicama Beograda kako bi obeležile deset meseci od fatalne nesreće u Novom Sadu i zahtevale izbore. Agencija dodaje da je, prema podacima srpske policije, za deset meseci organizovano više od 23.000 skupova ili blokada – od malih demonstracija do masovnih protesta u Beogradu koji su okupili stotine hiljada ljudi.
Francuski list Mond objašnjava da predsednik Vučić odbija raspisivanje vanrednih izbora i „stalno tvrdi da je reč o stranoj zaveri s ciljem da bude srušen s vlasti“ Mond zaključ uje da su „demonstracije u velikoj većini bile miroljubive, ali su obeležene i nasiljem u avgustu kad su mahom maskirane pristalice vlasti napale demonstrante, mada obe strane optužuju jedna drugu da su odgovorne za incidente“.