Danas

ZA OVO ŠTO GLEDAMO, NEĆE BITI AMNESTIJE

Šta je još potrebno da se dogodi pa da Evropska unija uvede sankcije državnom vrhu Srbije

Zahtevi opozicije da se uvedu sankcije državnom vrhu Srbije su realni, ali ne i lako sprovodivi - kaže za Danas Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji. Ona je tako komentarisala zahtev opozicije koji je upućen Evropskoj uniji da se uvedu sankcije Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić, Đuri Macutu i ostalima iz državnog vrha.

– Ako se ima u vidu da se i finansijske i personalizovane sankcije pojavljuju u zaključku debate u Evropskom parlamentu prošlog utorka, a na temu eskalacije nasilja u Srbiji, tema je ušla u javni prostor. Čak je i litvanski član Evropske narodne partije (EPP) zagovarao sankcije prema Srbiji, na popodnevnoj sednici na kojoj su se mogle čuti ocene o stanju u Srbiji i reakcije na prethodna izlaganja srpske opozicije. Među skoro 40 govornika, najviše je bilo predstavnika Evropske narodne partije, koja je do sada štitila režim Aleksandra Vučića – kaže naša sagovornica. Ta neupitna podrška je već izostala tokom debate i potom usvajanja tzv. Piculine majske Rezolucije o Srbiji, dodaje. – Dakle, stvoren je prostor da se razmotri uvođenje sankcija Srbiji, što je do sada bilo neizvodljivo, imajuć i u vidu da se oko takvih pitanja mora postići konsenzus prilikom donošenja odluke u Evropskom savetu. Sama najava predsednika EPP Manfreda Vebera, da će se preispitati pridruženo članstvo SNS u EPP, koja se mogla čuti početkom ove nedelje, znak je za uzbunu vlastima u Srbiji – smatra Jelica Minić.
Upitana kako vidi događaje u EU i komentare u vezi sa diktaturom u Srbiji, odnosno da li se nešto pomerilo nešto sa mrtve tačke, kada je reč o reakciji vrha Unije u vezi sa nasiljem režima u Srbije nad građankama i građanima u protestima, Minić ističe da je taj dan u EU bio svojevrsni „dan istine“ o stanju u Srbiji. – Počev od konferencije za štampu, pre zasedanja Evropskog parlamenta, sa svedočenjima evropskih parlamentaraca iz Zelene stranke o događajima u Novom Sadu, kojima su prisustvovali prošlog petka, pa tokom izlaganja predstavnika srpske opozicije, a potom debate u parlamentu, oblikovala se mračna slika na kojoj se nije mogao videti dobar izlaz. Šest preporuka evropskim institucijama, ali i srpskim vlastima, implicitno sažimaju suštinu problema: evropsko posredovanje ili nepalski scenario. Posredovanje, jer vlast u Srbiji nije ni spremna niti sposobna za dijalog – kaže sagovornica Danasa. Jelica Minić odgovara na pitanje i o tome šta je maksimum onoga što EU može da uradi i da pomogne pobunjenim građankama i građanima u borbi protiv autokrate.
– Sve zavisi od toga šta su pobunjene građanke i građani spremni i sposobni da ponude. Oni jasno poruč uju šta neće, ali nije još jasno uobličeno šta oni hoće. Koji je to program, na kojim je linijama, da li je proevropski ili proruski, da li je militantan prema susedima ili kooperativan, da li je u ponudi nova plima nacionalizma ili građanska opcija? To pitaju u EU, to pita Aleksandar Vučić I to pitamo i mi sami sebe, koji podržavamo hitne I temeljne promene u Srbiji – zaključuje naša sagovornica.
Lider Demokratske stranke, Srđan Milivojević, stranke koja je još 3. jula ove godine, prva zatražila od EU uvede sankcija onima koji u Srbiji grubo krše ljudska prava, kaže za Danas da su se oni obratili pismo svim institucijama Evropske unije sa zahtevom da se odgovornima za nasilje, represiju, policijsku brutalnost, ozbiljno kršenje ljudskih prava i podrivanje ustavnog poretka i vladavine prava, uvedu personalizovane sankcije, a da im se kao prva mera zabrani ulazak u zemlje Evropske unije. – Uveren sam da onaj ko je neprijatelj slobode i demokratije u Srbiji, mora kao takav biti tretiran i uređenim društvima jer su sloboda i demokratske tekovine univerzalne vrednosti. Onaj ko kao neprijatelj slobode i demokratskog poretka, ugrožava te vrednosti u Srbiji, neće se libiti da ih ugrozi bilo gde. Prilikom ranijih poseta Briselu i tokom razgovora sa evropskim zvanič nicima, podsetili smo zvaničnike Evropske unije da su takve mere primenjivane 2000. godine protiv sudija i tužioca koji su kažnjavali medije po Vučićevom Zakonu o informisanju, protiv policajaca koji su zlostavljali, mučili i nečovečno postupali protiv privedenih građana, mahom aktivista Otpora, ali i čelnika režima – kaže Srđan Milivojević.
Dobili smo jasna uveravanja da ovaj naš zahtev nailazi na razumevanje i odobravanje, dodaje, jer je reč o meri koja pogađa konkretne počinioce ovakvog postupanja a ne građane Srbije.
– Već u julu nam je najavljena mogućnost održavanje sednice Evropskog parlamenta za početak septembra, na kojoj bi se raspravljalo o stanju u Srbiji, a u kontekstu pojačane režimske represije. Namerni smo da ovim merama uradimo nekoliko stvari. Pre svega, to bi predstavljalo jasan, a na osnovu iskustva iz prošlosti i te kako važan korak ka sankcionisanju predstavnika režima, koji su se u Srbiji stavili iznad zakona i Ustava – ističe on. „Kao političkoj organizaciji koja skoro četiri decenije baštini evropske vrednosti i zalaže se za članstvo Srbije u Evropskoj uniji ovom aktivnošć u smo dali još jedan snažan doprinos zaštiti osnovnih građanskih sloboda i očuvanju verodostojnosti evropskih ideja“,…