Danas

U EU SE NE MOŽE SA VUČIĆEVIM REŽIMOM

Na panel diskusiji u Evropskom parlamentu o Srbiji „zeleni“ zatražili jasan stav čelnika EU, srpska opozicija sankcije protiv čelnika vlasti

Srbija je u poslednjih 10 meseci dostigla novi nivo represije, nasilja i polarizacije, a predsednik Aleksandar Vučić je u zemlji uspostavio autoritarnu vladavinu kojoj nije mesto u Evropskoj uniji (EU), ocenili su sinoć poslanici Evropskog parlamenta (EP) tokom rasprave o situaciji u Srbiji.

Na panel diskusiji u Evropskom parlamentu „Srbija: Demokratija na raskršću“ na kojoj su učestvovali i predstavnici srpske opozicije, evroparlamentarci su poruč ili da je Srbija deo Evrope i EU, ali da ne može u nju ući sa režimom Aleksandra Vučića. Deo predstavnika srpske opozicije zatražili su uvođenje sankcija predsedniku Aleksandru Vučiću i dugim visokim državnim funkcionerima.
Na plenarnoj sednici, izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula rekao je da su eskalacija nasilja i provokacija, kao i uspostavljanje kontrole nad medijima, ponovo pokrenuli ozbiljnu debatu o Srbiji. „Vučić koristi ove (represivne) metode, a susedne države osećaju efekte politike Beograda. Srbija i dalje nije uvela sankcije Rusiji i Brisel ne može da nudi Vučiću šargarepe, da bi on na svoj narod slao pendreke“, kazao je Picula, predstavnik grupe Socijalisti i demokrate u EP. Tokom rasprave na temu „Talas nasilja i kontinuirana upotreba sile nad demonstrantima u Srbiji“, Picula, član Socijaldemokratske partije Hrvatske, rekao je da EP podržava proširenje Unije, ali da će „konstantno pružati kritiku, kao i podršku“.
Austrijski evroposlanik iz Evropske narodne partije (EPP) Rajnhold Lopatka izjavio je da su skorašnja dešavanja u Srbiji važna i da vlasti „moraju da osiguraju poštovanje osnovnih ljudskih prava“.
„Srbija je ključni partner EU na Zapadnom Balkanu i mi vidimo njenu budućnost u Uniji, ali put ka članstvu mora da se bazira na demokratiji, a Srbija na njemu trenutno nije“, rekao je Lopatka.
Predstavnik Socijalista i demokrata Andreas Šider izjavio je da je „previše mirnih protesta u Srbiji okarakterisano kao terorizam i da je previš e studenata pretučeno“. „Previše crvenih linija je pređeno, a Vučić i njegova stranka su i dalje deo EPP“, kazao je Šider, član posmatrač ke misije EP na izborima u Srbiji u decembru 2023. godine. Šider je dodao da Vučiću i drugim visokim zvaničnicima Srbije Eu treba da uvede „personalizovane sankcije“, i dodao da je dužnost evropskih institucija da podrže građane Srbije. Evroposlanik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Davor Ivo Štir rekao je da je Srbija u poslednjih 10 meseci dostigla visok nivo polarizacije, nasilja i represije.
„EPP će doneti adekvatne odluke kada je reč o članstvu Srpske napredne stranke (SNS)“, kazao je Štir, član Evropske narodne partije (EPP). Ranije juče, predsednik EPP Manfred Veber rekao je da će budućnost SNS u toj najvećoj grupi u EP, u kojoj ima status pridruženog člana, biti predmet rasprave narednih dana. Štir je rekao i da su problemi u Srbiji „duboki i strukturalne prirode“ i da EU može da pomogne njenim građanima, ali da na kraju sve zavisi od Srbije. Pomenuo je i navode Radija slobodna Evropa (RSE) da je u Srbiji „nacionalizam jači od borbe protiv korupcije“, kao i izjavu opoziciono orijentisanog profesora Filološkog fakulteta u Beogradu Mila Lompara, u kojoj, je, kako je kazao, „ponovio principe Vučićeve ideologije“. Još jedan evroposlanik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), Tomislav Sokol, rekao je da je Srbija pod Vučićevom vlašću „autokratski režim“ i da je „miroljubiva politika sa Beogradom propala“. „Srbija sedi na dve stolice već godinama. Njeni problemi sežu dublje od Vučića – oni su vezani za crkvu i intelektualnu elitu, koja širi ideologiju Velike Srbije“, rekao je on i dodao da su protesti pokazali „pravu Srbiju“. Evroposlanik hrvatske desnič arske stranke Dom i nacionalno okupljanje Nikola Bartulica izjavio je da u razgovorima o Srbiji treba biti realistič an i ocenio da političari u Srbiji „neguju stare mitove i žive u paralelnom svetu“…
Studentima dodeliti „Saharov“
Poslanička grupa Obnovimo Evropu u Evropskom parlamentu (EP) saopštila je večeras da nominuje studente u Srbiji za nagradu „Saharov“ za slobodu mišljenja, ističući da njihova borba odražava ključne principe Evropske unije i da predstavlja „inspiraciju i van granica Srbije“. Od tragičnog incidenta na novosadskoj Železničkoj stanici, ovi hrabri mladi ljudi predvode mirne proteste za slobodnu i demokratsku Srbiju, naveli su poslanici grupe Obnovimo Evropu na svom nalogu na mreži Iks.
Nagrada Saharov za slobodu mišljenja, prvi put dodijeljena Nelsonu Mandeli i Anatoliju Marčenku 1988. godine, najviš e je priznanje Evropske unije za rad na području ljudskih prava. Dodeljuje se pojedincima, grupama i organizacijama za izuzetan doprinos zaštiti slobode mišljenja. Nagrada je dosad dodeljena disidentima, političkim vođama, novinarima, advokatima, aktivistima civilnog društva, piscima, majkama, suprugama, vođama manjina, protivterorističkoj grupi, mirovnim aktivistima, aktivisti protiv mučenja, karikaturisti, reditelju, Ujedinjenim nacijama.