Danas

INTERVJU: ZDRAVKO JANKOVIĆ, META NAPADA REŽIMA

Na Vučiću je odgovornost da ne dođe do nasilja i građanskog rata

„Svako od nas, koji smo iskreno posvećeni uređenoj, pravičnoj, slobodnoj, solidarnoj i evropskoj Srbiju, imamo znanja, sposobnosti, spremnosti i političkog iskustva koje može da doprinese zajedničkoj pobedi nad delegitimisanim režimom Aleksandra Vučića.

Objedinjavanje resursa, a pre svega dogovor oko racionalnog nadopunjavana, dokazano je delotvoran način za pobedu nad autokratom. Plašim se, sa druge strane, da izostanak dogovora može dati Vučiću privid da ima slamku spasa, što će onda značiti i produžetak ove krize, kaže u razgovoru za Danas Zdravko Janković, kopredsednik beogradskog odbora Zeleno-levog fronta. Janković je aktivista još iz devedesetih godina i borbe protiv Miloševića, a danas redovan učesnik na protestima u Beogradu, koji zbog toga trpi ogromne pritiske i nasilje mašinerije i pripadnika SNS režima.
Kada se organizuju ulični protesti, da li komunicirate sa studentima i na koji način učestvujete odnosno doprinosite njihovoj uspešnosti?
– Svi naši aktivisti su na svim protestima od početka, a ZLF je prvi dan nakon pada nadstrešnice organizovao prvu akciju ističući krvave ruke na vratima Vlade kada je priveden i veliki broj naših aktivista i odbornika. Iako formalnih razgovora između predstavnika partija i studentskih plenuma, koliko znam, nema, postoji opšta podrška i razumevanje, kao i jasna svest svih nas koji učestvujemo u svakodnevnim borbama o međusobnoj solidarnosti i podršci što u tehnici, što kroz zajednički boravak na ulici i ispred kordona, što kroz pravnu pomoć… Istakao bih pravni tim ZLF koji pruža besplatnu pravnu pomoć velikom broju ljudi i aktivan je na svim okupljanjima u zaštiti prava građana. Lično, kao roditelj studenta treće godine sociologije na Filozofskom i nadam se buduće studentkinje FDU-a i bivše maturantkinje V beogradske gimnazije, i sveže trećakinje iz Dizajnerske i učesnice u protestu, više i ne brojim brzo prezuvanje iz papuča u cipele onda kada bi mi rekli da je hitno i bitno, ali mi je srce puno jer vidim da im je stalo da se izbore za bolji i pravedniji život u našoj zemlji.
Kako komentarišete to što ne žele predstavnike opozicije na listi, odnosno dogovore oko nastupa na izborima?
– Legitimno je da bilo ko, uključujući u to i studente, formira svoju listu od ljudi koji će ih zastupati, na način na koji oni smatraju da je primeren. Mi u ZLF-u postupamo isto, kroz svoje organe, tela i procedure. Tako deluju političke organizacije. U tome imaju našu punu podr- šku. Uostalom tako smo i mi, nezadovoljni opozicionon ponudom u trenutku kada smo nastajali, napravili partiju. U ovako lošim izbornim uslovima mora se postići dogovor oko najboljeg i najefikasnijeg nastupa na izborima koji uključuje sve snage. Ovo pitanje je značajno za uspeh borbe protiv korupcije i povratak pravednosti u Srbiji, pre svega sa taktičke strane. Ono što je međutim jasno, jeste da na izborima pobedu odnosi onaj koji osvoji i sačuva najviše glasova. Naglasivši za trenutak najviše kao odrednicu broja glasova, moram da konstatujem da je za postizanje tog cilja širenje fronta najdelotvorniji način. Kroz proteste, mi, u stvari, vidimo kako široki front motiviše i aktivira najveći broj ljudi za promene – setimo se samo 15. marta i do sada neviđenog broja ljudi na ulicama Beograda. Mo- žemo pogledati i iskustvo Kosjerića i Zaječara gde su saradnjom postignuti zna- čajni rezultati.
Mnogi ocenjuju da se ova borba neće završiti mirnim putem. Kakav je vaš utisak sa ulice?
– Ključ promena je kod građana, ali je pitanje mirne tranzicije i odgovornost da ne dođe do nasilja u Vučićevom džepu. Uvek je onaj koji je imao vlast bio i odgovoran za način na koji će otići sa vlasti, a Vučić je taj koji odlazi. Sa druge strane strah je nestao, strah od gubitka posla, pretnji, pendreka, batinaša… I svako dalje Vučićevo posezanje za nasiljem i represijom će imati samo negativan efekat po njega. Što pre to shvati, pre ćemo i doći do rešenja ove krize. Ono što je sigurno jeste da Vučić nema podršku građana, ali s obzirom da još uvek drži poluge moći, pitanje je koliko ćemo brzo uspeti da ga oteramo u političku istoriju i koju ćemo cenu kao društvo platiti da se oslobodimo okupatora…
Šapić neće podneti ostavku, poput Nebojše Čovića 1997. godine
Aleksandar Šapić se, prema mnogim ocenama, maltene povukao. Često kao da nije prisutan. Kako doživljavate njegovu trenutnu ulogu? – Od kako se pojavio u politici, uloga Aleksandra Šapića je bila je da poboljš a rejting svom šefu. U to vreme je taj šef bio Boris Tadić, a sada je Aleksandar Vučić. Izgleda da su obojica verovali da je on zbog svojih nespornih sportskih uspeha popularan i da će to i njima pomoći. Međutim, sudeći prema sadašnjoj nevidiljivosti u javnosti, kao i poslednjim kadrovskim pretumbacijama u novobeogradskoj opštinskoj upravi, čini se da je Vučić postao svestan da mu Šapić samo pravi štetu.
Beograd svakako zaslužuje bolju upravu od Šapićeve. Umesto da u gradu imamo još jedan most preko Save, za vreme Šapića smo ostali i bez onog koga je učitelj Zarić sačuvao od nacističkih diverzanata. Umesto da smo izgradili tramvajsku prugu ka Zemunu i time smanjli zagađenje izduvnim gasovima, mi smo ostali bez tramvaja kod Sava centra. Umesto da imamo završetak magistralnog poluprstena sa Bulevarom patrijarha Pavla i povratak tramvaja broj 3, mi imamo kružne tokove sa semaforima koji se nalaze na najneverovatnijim mestima i dodatno usporavaju saobraćaj…
Čini se da Šapić, uprkos odsustvu iz javnosti, ipak neće smeti da podnese ostavku i time, poput Nebojše Čovića 1997. godine, pobegne sa broda koji neminovno tone. Očigledno je svoju sudbinu trajno vezao uz Vučića, pa će Vučićev nemonovini pad i njega pomesti. Što pre – to bolje za naš grad.