Danas
MIŠA BRKIĆ - BARBER SHOP
Predsednik, faktor nestabilnosti
Teška vremena dolaze. Ne bih da zvučim kao dr Propast (prof Nurijel Rubini) ali ko ne veruje neka još jednom detaljno presluša (ili, i između redova, pročita novinske izveštaje) Jorgovanku Tabaković, guvernerke Narodne banke Srbije, s konferencije za novinare od srede, 13. avgusta.
Ona crno na belo priznaje u kakvom je stanju ekonomija zemlje. Gotovo je sa zlatnim dobom. To pokazuju i mediji pod kontrolom režima koji su brže-bolje zaturili izveštaje s konferencije za novinare iz Narodne banke. Iako je, naravno, pohvalila natčovečanske napore predsednika države da omogući narodu da bolje živi, guvernerka Tabaković otkrila je da su se protiv Srbije zaverile i ovozemaljske i nebeske sile da joj obore bruto domaći proizvod (BDP) i povećaju inflaciju i tako ugroze predsednikov požrtvovani trud i životni standard građana. Vesti koje je saopštila guvernerka Tabaković nisu dobre – inflacija će u narednim mesecima (do kraja godine) biti značajno iznad projekcije centralne banke, a rast BDP-a biće značajno manji od očekivanog. Okreni-obrni, to znači manje para u svim novčanicima – od porodičnih do državnog. Tiha najava predsednika države da će smanjivati plate i penzije za nekoliko stotina evra na godišnjem nivou mogla bi da znači laganu pripremu javnosti za dolazećeg crnog labuda.
To nije utešna vest. Građani Srbije ionako su među najsiromašnijima u Evropi, BDP po glavi stanovnika (12.510 evra) manji im je od jedne trećine (31,5 odsto) proseka u EU. Samo da se zna – u Rumuniji je 13.100 evra, u Mađarskoj 16.160 evra, u Hrvatskoj 16.690 evra, u Sloveniji 25.380 evra. Guvernerka Tabaković otkrila je da je opalo investiciono i potrošačko poverenje, što automatski znači dalji pad BDP-a. A julska inflacija u Srbiji (4,9 odsto) daleko je od one u Evropskoj uniji (2,0). Slično je i sa susedstvom – u Albaniji je 2,50 odsto, Grčkoj 3,1 odsto, u Hrvatskoj 4,1 odsto, Mađarskoj 4,3 odsto, Bugarskoj 4,4 odsto, Crnoj Gori 4,5 odsto, BiH 4,6 odsto, Severnoj Makedoniji 4,83 odsto. Tabaković je objavila i vest da je za šest meseci 40 odsto manje direktnih stranih investicija. Optimizam Narodne banke počiva na dva klimava uverenja. Prvo, da će centralna monetarna vlast s drugim nadležnim institucijama preduzeti mere kako bi zaustavili negativne efekte klimatskih promena (faktora) na inflaciju, odnosno ponudu i cene hrane. To je, verovatno, famozni predsednikov paket lupanja šamara trgovcima i bankarima. I drugo, Narodna banka očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti do kraja ove godine, čemu treba da doprinesu rast proizvodnje i izvoza autoindustrije (evropske tendencije nisu tako optimistične, naprotiv) i realizacija infrastrukturnih projekata (državna potrošnja). Optimizam režima ne manjka, ali je na sve klimavijim nogama. Završava se medeni mesec autokratije i privrednog rasta. Ekonomisti su na vreme upozoravali – kad polupaš institucije prvo plivaš u septičkoj jami, a onda počneš da toneš. Kao u Mađarskoj, s kojom predsednik Srbije voli da se poredi. Mađarska je posle 15-godišnjeg Orbanovog autokratskog eksperimenta postala najsiromašnija članica Evropske unije.
Posle pompezne najave i uveliko započete izgradnje fabrike za 330.000 automobila godišnje kineska kompanija BYD se predomislila, smanjila kapacitet fabrike u Segedinu i veći deo preseljava u Tursku. Guvernerka Jorgovanka Tabaković tvrdi da su, osim boga (mraz i suša) i Trampa (visoke carine), za slabo stanje srpske ekonomije krivi blokaderi (studenti i građani) i pohlepni profiteri. Bog je nedostupan, Trampa ne treba ljutiti i zato raste strah da će vlast nahuškati sankilote na profitere i svoje batinaše na blokadere. Tako počinje građanski rat u kome se nijedan kapital (osim ratnoprofiterskog) ne oseća prijatno i sigurno. Guvernerka tvrdi da su svi drugi krivi samo ne oni koji upravljaju državom. A kako upravljaju, Tabaković je pokazala iznoseći podatke o stanju srpske ekonomije. Ozbiljna analiza, koju ne može da uradi guvernerka Tabaković jer je partijski pristrasna, pokazala bi da je najveći deo krivice na onome koji je prigrabio najveći komad vlasti u ekonomskim (i političkim, naravno) poslovima. Predsednik države postao je ključni faktor nestabilnosti svojim sad već nekontrolisanim mešanjem u tržišne odnose, odbijanjem da raspiše vanredne parlamentarne izbore i otvorenim huškanjem na građanski rat. Čak i da novcem iz srpskog budžeta izgradi fabrike i pokloni ih stranim investitorima oni neće doći u državu u kojoj nisu sigurni kad će predsednik da demonstrira političku snagu, uništi im poslovanje i ostavi ih bez profita. Neizvesnost počinje da opterećuje i domaće poslovne ljude. Da li je njihovo upadljivo ćutanje dovoljno glasno?
Nikome nije lako da troši ušteđevinu ili da se zadužuje stotinama miliona evra i investira u nove poslove kad nije siguran da će mu se uloženi novac vratiti s profitom. Nije se slučajno baš sad javio večno vispreni Bogoljub Karić s ponudom da gradi Urban Green Smart Living centar u Beogradu (poznat kao Tesla grad). Karić zna, obdaren istančanim refleksom za poslovanje u turbulentnim državama i vremenima, da je poslovni rizik ogroman ali je rešio da testira režim. Da li je Bogoljub optimista da će od ovih vlasti dobiti ono što mu ne daju već deset godina (lokaciju i podršku) ili samo ispipava fleksibilnost režima?
