Danas
JAVNA RASPRAVA SAMO ZA ONE KOJI SU „ZA“
Da li strategija razvoja rudarstva u Srbiji mora da se čuva kordonima policije i privatnog obezbeđenja
Javnu raspravu o Nacrtu strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima, koja je juče zakazana u Privrednoj komori Srbije, obeležili su kordon policije i privatnog obezbeđenja, protest građana i ekoloških organizacija...
Tenzija, guranje aktivista i zabrana pojedinim akademicima i profesorima da prisustvuju raspravi, jer se otvoreno zalažu zabrani iskopavanja litijuma u Jadru. Uglavnom, bilo je svega, sem javne rasprave. Ovaj javni skup opravdano bi trebalo da privuče pažnju javnosti, ne samo zbog pitanja mogućeg iskopavanja litijuma u okolini Jadra i njegovog uticaja na životnu sredinu, već i zbog toga što se u toj strategiji nalazi plan šta će se sve iskopavati i u kakvim uslovima, sve do 2040. godine. Adekvatna rasprava nije održana, jer su oni koji su imali šta da kažu protiv nacrta strategije ostali ispred, a to su članovi Odbora Srpske akademije i umetnosti za životnu sredinu koji su inače uputili 17 primedbi na ovaj dokument. Nisu pušteni da prisustvuju javnoj raspravi, jer, kako su im rekli pripadnici privatnog obezbeđenja, „nisu bili na spisku“. Među članovima odbora SANU za životnu sredinu koji nisu pušteni da prisustvuju javnoj raspravi bili su Bogdan Šolaja, Slobodan Vukosavić, Dragana Đorđević, Zoran Stevanović i Vera Dondur, iako su rekli da su se uredno prijavili za diskusiju. Članovi odbora rekli su da rudarski projekti predviđeni strategijom neće moći da se realizuju u praksi bez ozbiljnih posledica po životnu sredinu. Ispred Komore zabeležen je i jedan manji incident.
Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta pokušao je da uđe u zgradu, ali tada je jedan pripadnik privatnog obezbeđenja počeo da ga gura, ne dozvoljavajuć i mu da priđe ulazu u Komoru. Nacrt strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima napravljen je uz podršku profesora sa Rudarsko-geološkog fakulteta pa su na skupu u Komori nacrt predstavili upravo profesori ovog fakulteta Dragan Ignjatović, Rade Jelenković, Dejan Milenić, Božo Kolonja i Nikola Lilić. Na predstavljanju Strategije rečeno je da se ona odnosi na period do 2040. sa projekcijom do 2050. godine. Istaknuto je da dokument definiše dugoroč ni pristup istraživanju i eksploataciji sirovina, u skladu sa najvišim ekološkim i društvenim standardima. Profesori su ukazali da Srbija raspolaže značajnim mineralnim resursima koji mogu igrati važnu ulogu u energetskoj i tehnološkoj tranziciji, a uz to da omoguće i značajan privredni rast. Poseban akcenat je, kako su rekli, na kritič nim i strateškim sirovinama, u koje spada litijum. „Ekonomska uloga mineralnih sirovina je izuzetno velika, jer svi lanci proizvodnje po- činju od njih. Osnovu industrijske proizvodnje savremenog sveta čine mineralni resursi, stoga je eksploatacija mineralnih sirovina preduslov daljeg razvoja“, rekao je profesor Ignjatović. On je istakao je da rast populacije praćen privrednim rastom, kao pokazateljem društvenog i ekonomskog razvoja, zahteva sve veće količine mineralnih sirovina. „Predviđa se da će se u periodu od 2010. do 2050. godine proizvesti više mineralnih sirovina od ukupne količine koja je proizvedena od početka čovečanstva do danas“, naveo je Ignjatović. Izneo je i podatak da je ukupna vrednost rudarske proizvodnje u 2022. godini iznosila 7.510 milijardi dolara, a da se prema dostupnim podacima (World Data Mining), Srbija sa 3,08 milijardi dolara nalazi na 82. mestu (bez građevinskog materijala). Kako bi Srbija ostvarila još veći rast u oblasti rudarstva, profesor Ignjatović istakao je da je potreban ubrzani razvoj prerađivačke industrije svih mineralnih sirovina. Profesor Jelenković govorio je o sirovinama koje imaju potencijal u Srbiji – bakar, zlato, litijum, bor. Za bakar i zlato rekao je da su ove sirovine direktno vezane za proizvodnju kompanije Ziđin Mining u Boru, dok je za litijum i bor to ležište Jadar.
Jelenković je ukazao da se u Jadru nalazi visokovalitetna mineralizacija (158 miliona tona rudnih rezervi), ali da je neophodno ispunjenje zahteva životne sredine, odnosno da postoje ekološki izazovi. Takođe, kada je reč o zlatu, Jelenković je ukazao da postoji tehnička mogućnost i ekonomska opravdanost eksploatacije zlata, uz naglasak da se ispune zahtevi zaštite životne sredine, u Čoka Rakiti (Crni Vrh, Žagubica), u Rogozni… Sve ostale sirovine, kako je naveo, ili nisu ekonomski opravdane, ili nema dovoljno rezervi tih sirovina, ili nisu dovoljno istraž ene. U nacrtu strategije razvoja rudarstva u Srbiji razmatrane su tri moguće opcije: usporeni, realni i ubrzani razvoj sektora mineralnih sirovina. U varijanti usporenog razvoja predviđa se pad proizvodnje uglja i zatvaranje više rudnika, uz manju eksploataciju nafte, gasa i bakra, kao i izostanak otvaranja novih rudnika zlata, litijuma i drugih metala, što bi donelo proizvodnju vrednu oko 3,27 milijardi dolara. Realna opcija predviđa zadrž avanje trenutnog nivoa proizvodnje, otvaranje rudnika zlata i litijuma, te realizaciju planova za bakar, sa ukupnom vrednošću od 6,81 milijardi dolara…
