Novi Magazin

ZAŠTO PROMENA AKO SE NIŠTA NE MENJA

Sedam javnih preduzeća transformiše se u d.o.o.

Vlast tvrdi da se u načinu poslovanja i obavljanju delatnosti sadašnjih javnih preduzeća prelaskom na d.o.o. ništa neće promeniti. Analitičari uvereni da je pravi razlog to što bi iskaz kapitala kroz deonice olakšao eventualnu prodaju tih firmi ili nekih njihovih delovanja.

Većina analitičara smatra da je prodaja kapitala ili delova javnih preduzeća pravi razlog za donošenje Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije. Tim zakonom, koji je stupio na snagu u jesen 2023. godine, a primena počela u septembru 2024., utvrđena je obaveza javnih preduzeća da se, zavisno od toga koje uslove ispunjavaju, transformišu ili u akcionarska društva (a.d.) ili društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Prva je „probila led“ Elektroprivreda Srbije koja je još 2023. prešla u formu akcionarskog društva a prošle nedelje Vlada je odlučila da u društva sa ograničenom odgovornošću transformiše sedam do sada javnih preduzeća. Na spisku su Srbijašume, Srbijavode, Putevi Srbije, Službeni glasnik, Skijališta Srbije i dva nacionalna parka, Fruška gora i Đerdap. U njihovom dosadašnjem poslovanju neće biti bitnijih izmena, navodi se u odluci Vlade, jer će nastaviti da obavljaju delatnost na isti način: i dalje će biti vlasnici celokupne imovine javnog preduzeća i dužnici svih obaveza, sudski postupci koji se vode biće nastavljeni a svi ugovori koje su zaključili kao javna preduzeća, ostaju na snazi bez potrebe zaključenja posebnih aneksa. U svih sedam firmi kao jedini, stoprocentni vlasnik d.o.o. upisuje se Republika Srbija. Dakle, ako se ništa u poslovanju ne menja već se samo postojeći kapital privrednog društva konvertuje u udele, čemu služi naložena promena? Vlast tvrdi da pravi razlog nije u nameri da se te firme ili neki njihovi delovi prodaju (što bi promena forme olakšala) već da upravljanje bude efikasnije, ali nema odgovora na pitanje zašto do sada nije bilo efikasno i ko je za to odgovoran.
A GDE SU KONKURSI:
Nije u pitanju nova stvar. Zakon je donet pre dve godine, predvideo je obaveznu transformaciju javnih preduzeća u d.o.o i akcionarska društva o čemu se dosta pričalo, kaže za Novi magazin Nemanja Nenadić. „Mi iz Transparentnosti Srbija i tada smo tvrdili da transformacija nije bila neophodna da bi se obezbedilo profesionalno upravljanje javnim preduzećima. Podsetili smo da je duže od decenije, Zakon o javnim preduzećima koji je donela ista ova politička garnitura, od 2012. je na snazi, Vlada kršila time što nisu raspisivali konkurse za izbor direktora tih preduzeća već su postojeće održavali u nezakonitom stanju kao vršioce dužnosti. Ali, ni ovaj novi zakon ne daje garancije da će se to promeniti niti je transformacija u d.o.o. ili a.d. jedino moguće rešenje za profesionalizaciju javnih preduzeća“, objašnjava Nenadić. Kako dodaje, po zakonu, nema razloga da se smanji transparentnost poslovanja jer su i u novoj formi ta preduzeća obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ali, naglašava da smo u praksi videli neke negativne pojave kod EPS-a nakon transformacije, jer se dostupnost informacijama smanjila iako za to nema zakonskog osnova. Ekonomista Milan Kovačević podseća da je Zakon o privrednim društvima regulisao poslovanje svih oblika, i d.o.o. i a.d., kao i da smo imali poseban naziv, javna preduzeća za ona koja su u vlasništvu države i koja su vrlo malo bila javna.
ŠTA JE PRIHOD; ŠTA DONACIJA:
Kao prihvatljiv razlog da se promeni forma je to da kad država ima preduzeće, logično je da ono bude u jednom od ta dva oblika, smatra Kovačević. „Sa druge strane, bojim se da ima osnova za spekulacije kako je pravi razlog namera da se olakša prodaja preduzeća koja su u vlasništvu države. Ima ih priličan broj a obavljaju delatnost na tržištu, pa je onda to jedna zbrka. Ako su na tržištu, morali bi da rade pod istim uslovima kao ostali, bez oznake ‘javno preduzeće’ koja je podrazumevala svašta i omogućavala čudne odnose između vlasnika- države i tog preduzeća. Najbolji primer je EPS. Prvi put smo sada platili struju na njegov račun, do sada je to išlo u budžet. To ne znači da je iz budžeta to prosleđivano odmah EPS-u, već je EPS davao trebovanje za novac, dobijao je koliko su smatrali da mu treba. To je postojalo kao stavka budžeta pa je veći deo novca bio na raspolaganju našoj vlasti koja voli da ima sve pod svojim rukama. Istovremeno, rezultat EPS-a je skrivao koliki je iznos naplaćene električne energije a šta je donacija“, kaže naš sagovornik. Naglašava da je kod EPS-a napravljena greška, registrovan je kao stopostotno državno preduzeće, a potpuno je zanemareno pravo četiri miliona građana kojima je po članu 18a Zakona o pravu na besplatne akcije pripadalo 15 odsto od ukupnog broja akcija EPS-a. Država je bez ikakvih zakonskih izmena, bez parlamenta, uzela te akcije i proglasila ih za svoje. Kovačević kaže da je o tom propustu pisao ministarki energetike koja je predsednica i jedini član Skupštine EPS-a, predsedniku Nadzornog odbora, Norvežaninu Olufu Ulsetki, kao i generalnom direktoru Dušanu Živkoviću, ali da mu još nisu odgovorili.
LOJALNOST I PARTIJA:
Inače, sedam preduzeća koja će prva promeniti pravnu formu, zajedno zapošljavaju 6.213 radnika. Njihov ukupan osnovni kapital iznosi 232,8 milijardi dinara (dve milijarde evra) a u prošloj godini na strani prihoda upisali su 665,4 miliona evra. Iako dva društva, Srbijašume i Putevi Srbije ispunjavaju uslove koje je propisala Vlada da se transformišu u akcionarska društva, ipak će biti svrstana u d.o.o. Razlog se ne zna, jedino što može da se nasluti je činjenica da bi kao a.d. imali obavezu da redovno izveštavaju o poslovnim rezultatima, dok za formu d.o.o. takvi zahtevi ne postoje. Profesor Božo Drašković ukazuje da oblik iskazivanja kapitala u knjigama nije ključno pitanje, već je suština u nameri šta će se raditi sa tim kapitalom. Ali, iako država može da proda javno preduzeće ili javnu imovinu u bilo kojoj da je ona formi, ipak je najlakše to učiniti kad je u obliku akcionarskog društva ili d.o.o….