Danas
OKRUGLI STO BEZ STUDENATA – GREŠKA?
Visokoškolci u blokadi se još ne izjašnjavaju hoće li se odazvati pozivu Miroslava Aleksića da uzmu učešće u okruglom stolu o izbornim uslovima
Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Srbiji najverovatnije se neće odazvati pozivu Miroslava Aleksića, predsednika i poslanika Narodnog pokreta Srbije, da uzmu učešće u okruglom stolu opozicije, studenata i civilnog društva, nezvanično saznaje Danas iz više izvora sa beogradskog, niškog i novosadskog univerziteta.
Ovaj sastanak trebalo bi da se održi danas. Takođe, kako nam je rečeno od izvora sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, ne očekuje se ni da će do sastanka izaći javni stav studenata – prihvataju li ovaj poziv. Iz izvora s beogradskog Filozofskog fakulteta saznali smo da su se studenti okupljeni u plenumu ove visokoškolske institucije izjasnili da ne žele da idu na ovaj okrugli sto, odnosno da ga bojkotuju. Slično nam je rečeno i sa niškog univerziteta, gde se ne veruje da će iko od niških studenata otići na razgovor, a kako saznajemo, određeni fakulteti i sa novosadskog univerziteta odbili su ovaj poziv. Na okrugli sto, koji organizuje NPS, pozvani su predstavnici studenata, sa svih univerziteta u Srbiji, parlamentarne opozicione stranke i pokreti. Kada je reč o organizacijama civilnog društva, poziv je upućen primarno onima koji su učestvovali u procesu vezanom za implementaciju preporuka ODIHR-a i poboljšanje izbornih uslova, tj. Crti, Cesidu, Transparentnosti, Građanskim inicijativama i ProGlasu. Politikolog Aleksandar Ivković smatra da bi studenti trebalo da se uzmu učešće u tom sastanku, ali i napominje da bi iznenađenje bilo da se ta direktna i intenzivna komunikacija između studenata i opozicije desi sutra ili u nekoj neposrednoj budućnosti. Ivković napominje da bi srednjoroč no gledano, za studente korisno bilo da uspostave neku vrstu koordinacije sa opozicijom na koju sada pozivaju određeni opozicioni akteri. „Zašto? Zato što izbora neće biti u neposrednoj budućnosti i sada bi, mislim da je to sad jasno nakon ovog poslednjeg talasa protesta i to ne bi trebalo da se doživljava kao neki poraz opozicione strane, prosto je objektivno su dosta male šanse da bilo ko natera vlast da raspiše izbore ako ne mora. Ali izbori će svakako doći u jednom trenutku i to čak i da budu u redovnom terminu nije toliko daleka budućnost. Glavni zadatak studenata i opozicije u tom periodu bi trebalo da bude da ne dozvole vlasti da ponovo krene da dominira javnošć u i da diktira tempo i teme. Već da ovaj svoj deo probuđene javnosti, opozicione, zadrže u nekom aktivnom stanju i da im ne dozvole da odu u pasivizaciju“, ocenjuje. Sagovornik Danasa dodaje da ono što se desilo u poslednjih šest i više meseci od početka studentske pobune jeste da su se brojni ljudi koji su ranije bili apstinenti, sada aktivirali i zauzeli opozicioni stav. Zato misli da glavni zadatak do izbora i izborne kampanje treba da bude da ti ljudi ne padnu ponovo u pasivizaciju i ne odustanu od protivljenja vlasti…
Ko sve dolazi a ko je odbio
Pozitivno mišljenje o Aleksićevom pozivu dali su zasad predstavnici većeg dela parlamentarnih politič kih stranaka, ali i vanparlamentarni Pokret „Kreni-Promeni“, kao i predstavnici nekoliko organizacija civilnog društva, poput Crte. Negativno su se izjasnili Demokratska stranka, ali i samostalni poslanik Žarko Ristić. Takođe, kritiku Aleksićevog poziva izneo je i Alek Kavčić, profesor, izumitelj i osnivač fondacije koja nosi njegovo ime, a u koji je u svom saopštenju otkrio i da će njegovo ime da se nađe na studentskoj listi, napominjuć i da to i dalje nije konačno, jer je reč studenata u tom pogledu poslednja.
