Danas

MOGUĆNOST VRAĆANJA RUSKE NAFTE U FOKUS

Zatvaranje Ormuskog moreuza ponovo na stolu, što znači i opasnost da Srbija ostane bez iračke nafte koju najviše uvozi

Iranski parlament je proteklog vikenda predložio zatvaranje Ormuskog moreuza, ali konačnu odluku o tom potezu trebalo bi da donese Savet za nacionalnu bezbednost Irana.

Ukoliko bi do zatvaranja zaista došlo, bio bi to prvi takav slučaj u istoriji i jedan od najdramatič nijih geopolitičkih poteza u savremenoj energetskoj politici. Sagovornici lista Danas ukazuju da je Ormuski moreuz strateški ključan prolaz kroz koji se transportuje oko 20 odsto svetske nafte i čak 33 odsto tečnog prirodnog gasa (LNG), te da bi svaka blokada značajno uticala na rast cena energenata, podstakla inflaciju i imala negativne posledice po globalnu ekonomiju. Kroz Ormuski moreuz prolazi nafta poreklom iz Saudijske Arabije, Irana, Iraka, Kuvajta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija je 2021. godine uvezla čak 64 odsto nafte iz Iraka, dok je 2022. godine taj udeo iznosio 52 odsto. Za 2023. i 2024. godinu podaci o udelu nafte po zemljama porekla nisu dostupni, jer ih Agencija više ne objavljuje. Ipak, na osnovu dostupnih informacija može se utvrditi da je zaključno sa 2022. godinom Srbija, tačnije Naftna industrija Srbije (NIS), uvozila iračku naftu tipa Kirkuk. U 2023. i 2024. godini, NIS je prešao na uvoz iračke nafte tipa Basrah Medium. Dok se nafta tipa Kirkuk uglavnom transportuje naftovodom preko Turske, Basrah Medium se izvozi upravo kroz Ormuski moreuz. Zatvaranje tog prolaza moglo bi, stoga, da ugrozi snabdevanje Srbije naftom koju je u poslednje dve godine najviše koristila.
Šta su alternative?
Podaci Agencije za energetiku pokazuju da je Srbija prošle godine osim iračke nafte (Basrah Medium) uvozila i naftu iz Azerbejdžana (Azeri), Kazahstana (CPC, KEBCO), Norveške (Johan Sverdrup), Nigerije (Bonga, Bonny light), Egipta (Qarun), kao i Libije (Al Jurf i Es Sider). Srbija od 2023. godine ne uvozi rusku naftu zbog evropskih sankcija. Sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije (PKS) Ljubinko Savić objasnio je za Danas da Srbija, tačnije NIS, kupuje naftu na otvorenom tržištu, uglavnom na Mediteranu, te da ukoliko dođe do zatvaranja Ormuskog moreuza i prekida isporuke iračke nafte postoji na tržištu i niz drugih potencijalnih dobavljača. Prema njegovim rečima, Srbija bi u tom slučaju mogla da poveća uvoz nafte iz Libije i Norveške. Zatim, kako je dodao, u igri je i nafta iz drugih afričkih zemalja, pa čak i američ ka i južnoamerička nafta. „Trgovci su ti koji sada stupaju na scenu, ali sve će zavisiti od raspoloživosti nafte, slobodnih količina i transportnih kapaciteta“, ukazao je Savić. Naglasio je da bi eventualno zatvaranje Ormuskog moreuza svakako imalo posledice na globalno tržište energenata. „Svaki takav potez, bez obzira da li je kratkoročan ili dugoročan, nosi potencijalnu opasnost – od prekida isporuke, usporenog transporta, pa sve do poremećaja u snabdevanju“, rekao je Savić. On podseća da svet već ima iskustva sa sličnim scenarijima. „Setimo se situacije sa Sueckim kanalom pre nekoliko godina – transport se tada nastavio alternativnim, znatno dužim rutama oko Rta Dobre nade. Slična situacija mogla bi da se dogodi i sada, što automatski znači više cene, kašnjenja, ali i pitanje da li raspoloživa flota tankera može da odgovori na potrebe tržišta“, objasnio je Savić. Kada je reč o Srbiji, Savić je istakao da država trenutno ima rezerve sirove nafte i derivata koje, prema nezvanič- nim informacijama, mogu da zadovolje potrebe za oko tri meseca. Podseća da je Srbija još ranije obezbedila rezerve, ne zbog aktuelne situacije, već zbog američkih pretnji uvođenja sankcija NIS-u…