Danas
VUČIĆEVA TVRDNJA IZAZVALA ČUĐENJE I ZABRINUTOST
Studija ekonomske opravdanosti nije birokratski hir već potreba
Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića „da u Srbiji nikada ništa ne bi bilo izgrađeno da smo za svaki projekat radili studiju ekonomske opravdanosti“, izazvala je čuđenje i zabrinutost u delu stručne javnosti.
Naime, ovo je bio odgovor predsednika prilikom nedavnog gostovanja na Radio-televiziji Srbije na pitanje novinarke zašto za stadion „Kraljevica“ u Zaječaru, koji je koštao oko 30 miliona evra, nije urađena studija ekonomske opravdanosti. „Ne postoji studija ekonomske opravdanosti (za taj stadion), jer da postoji studija ekonomske opravdanosti, ne bismo nikad ništa izgradili. Ne bismo izgradili puteve u pola mesta u Srbiji, pola auto-puteva i recimo nikada ne bismo ni Moravski koridor izgradili“, glasio je odgovor predsednika. Sagovornici Danasa ističu da studija ekonomske opravdanosti nije birokratski hir. Naglašavaju da je ona temelj odgovorne javne potrošnje, štit koji bi trebalo da osigura da investicije imaju smisla, a da novac poreskih obveznika ne ode u projekte koji neće doneti korist, već dug. Zakonom o prostornom planu i izgradnji predviđeno je da su ne samo ekonomska, već i prostorna, ekološka, društvena, tržišna i finansijska opravdanost neizostavni elementi gotovog svakog javnog projekta u zemlji. U ovom zakonu navedeno je više od 20 vrsta projekata koji podležu studiji opravdanosti među kojima su nuklearni objekti, objekti za preradu nafte i gasa, državni putevi prvog i drugog reda, putni objekti i saobrać ajni priključci na ove puteve, granični prelazi, stadioni i objekti za sportske i druge manifestacije… Sve su to, kako naši sagovornici ističu, ne samo zakonske obaveze, već i vrednosti koje bi trebalo da budu stubovi puta Srbije ka Evropskoj uniji. Umesto toga, dodaju, svedočimo praksi gde ono što je jasno propisano – ne mora da važi. Gradimo stadione bez jasne računice, ulažemo milione bez dokaza o povratu, a sve to uz retoriku o evrointegracijama i demokratiji, koje ostaju samo lepe reči bez pokrića na terenu, ukazuju sagovornici Danasa. Arhitekta Mahmud Bušatlija objašnjava za Danas da je upravo studija opravdanosti osnovni alat demokratskog upravljanja i racionalne javne potrošnje. „Studija ekonomske opravdanosti radi se baš zato da se ne bismo razbacivali parama“, kaže Bušatlija. Dodaje da se na taj način štite interesi građana, jer pokazuje da li će se uloženi novac vratiti kroz upotrebu projekta ili će na kraju prerasti u javni dug…
SLUČAJ TRI STADIONA – ZAJEČAR, LESKOVAC, LOZNICA
Slučaj izgradnje tri stadiona bez studije opravdanosti bio je prošle godine predmet istraž ivanja Saveta za borbu protiv korupcije. Posetimo, Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije ukazao je u novembru prošle godine, u izveštaju o finansiranju sporta i sportske infrastrukture, da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova i tužilaštvo trebalo da ispitaju okolnosti pod kojima je procenjena vrednost za izgradnju stadiona u Zaječaru, Leskovcu i Loznici uvećana za oko 20 miliona evra po završetku izgradnje. „Imajući u vidu da za tri stadiona nije rađena studija opravdanosti i izvodljivosti, a za jedan stadion urađena je kad je gradnja već počela (Nacionalni stadion u Surčinu), postavlja se pitanje da li su oni prioritetno potrebni Srbiji u tim mestima, sa kapacitetom i cenom izgradnje. Za stadione u Loznici, Zaječaru i Leskovcu konačna vrednost u odnosu na predrač unsku povećana je za 20 miliona evra, pa je njihova ukupna konačna cena oko 100 miliona evra“, naveo je tada Savet u izveštaju. Savet tvrdi da odluke gde će se graditi stadioni, u kom obliku i veličini, sa kojim pratećim sadržajima očito nisu jedine koje su donete u veoma uskom krugu politički uticajnih ličnosti, već i odluka da se svi postupci učine manje transparentnim, a samim tim podložnim korupciji i zloupotrebama javnih sredstava.
