Novi Magazin
INTERVJU: JASMINKA PETROVIĆ
Danas ćutanje nije ni „zlato“ ni mudrost
Novo doba je već došlo, oni koji to još nisu shvatili pokušavaju da zaustave kazaljke na satu ili, još gore, da ih vrate unazad, a svi znamo da je to nemoguće, kaže dobitnica godišnje nagrade Živorad Kovačević za izuzetan doprinos razvoju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje.
Književnica Jasminka Petrović ovogodišnja je dobitnica nagrade Živorad Kovačević koju za izuzetan doprinos dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji dodeljuju Evropski pokret u Srbiji, Centar za regionalizam i Panevropska unija Srbije. Njen rad, spisateljski i aktivistički, ostavio je snažan trag u regionu, rečeno je 26. maja u Kući ljudskih prava u Beogradu na svečanom uručenju ovog prestižnog priznanja, koje su pre nje, pored ostalih, poneli istoričarka Dubravka Stojanović, pisac Vladimir Arsenijević, novinari Omer Karabeg i Marina Fratucan… Autorka više od 30 knjiga za decu i mlade, prevođenih na brojne jezike i adaptiranih za film i pozorište, svojim pisanjem ali i javnim angažmanom oblikovala je generacije mladih u duhu tolerancije, solidarnosti i otvorenosti prema susedima.
Šta vama znači ova nagrada, koja se dodeljuju za društveni uticaj, a ne isključivo za kvalitet pisanja?
– Nagrada Živorad Kovačević najpre me je iznenadila, zatim me je obradovala, a onda mi je podigla odgovornost. U našoj kulturnoj javnosti stvaralaštvo za decu uglavnom je nevidljivo, te je velika čast kad se reflektorima obasja književnost za najmlađe. Danas nije lako pisanim rečima držati dečju pažnju, plus razvijati kod njih toleranciju, solidarnost i otvorenost prema susedima. Mnogo je onih kojima želim da se zahvalim, najpre organizacijama koje su mi dodelile ovo priznanje, prepoznavši značaj književnosti za decu i to baš u ovom trenutku kad nam se u zemlji ljuljaju i obrazovanje i kultura. Rad za decu i sa decom zahteva entuzijazam i timski rad. Zato se zahvaljujem i svojim saradnicima, mladim čitaocima, njihovim roditeljima, nastavnicima, bibliotekarima, organizatorima kulturnih manifestacija i obrazovnih programa, književnim kritičarima, stručnoj javnosti, medijima, pratiocima na društvenim mrežama, porodici, rodbini i prijateljima. Bez njih moje knjige bi bile tek obični predmeti koji skupljaju prašinu.
Inicirali ste ili učestvovali u mnogobrojnim programima i projektima koji podstiču decu i mlade na čitanje, kreativnost i kritičko razmišljanje. Kako se dogodilo da od autorke kultnog romana Leto kad sam naučila da letim (Kreativni centar, 2015) postanete i autorka pokliča Pumpaj koji je svojevrsni moto aktuelnih studentskih protesta u Srbiji?
– Ubrzo nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, pojavili su se studentski zahtevi koji su pozivali na društvenopolitičku promenu. Studentski zov prepoznali su mnogi stanovnici širom zemlje. Uprkos strepnjama i strahu i sama sam se priključila blokadama, protestima i šetnjama. Bili su mi značajni susreti sa znanim i neznanim istomišljenicima. Hrabrili smo jedni druge pogledima, zagrljajima, govorima, lajkovima i pozitivnim komentarima. I pored pretnji i pritisaka nije bilo sumnje da smo izabrali pravu stranu na kojoj su mladost, svetlost i budućnost. Poklič Pumpaj spontano sam uzviknula pred studentima i prosvetarima na skupu Držimo vam lekciju. Kamere su zabeležile taj trenutak i ja postadoh autorka tog pokliča, mada se on pojavljivao i ranije na protestima. Izraz Pumpaj simboliše bunt, put do slobode, atmosferu koja je istovremeno i ozbiljna i zabavna…
