Danas
VESIĆEVI PLANOVI SA UKS NISU ZANIMALI ŠAPIĆA
Udruženje književnika Srbije obeležava 120 godina u nadi da će obnova zdanja početi
Najstarije umetničko udruženje kod nas - Udruženje književnika Srbije dočekalo je juče, 26. maja, 120 godina postojanja s ogromnim flekama na plafonu od krova koji prokišnjava i koji kao i čitavo zdanje treba pod hitno obnoviti, ali i sa nadom da će sredstva koja za tu svrhu već opredeljena u budžetu biti utrošena...
Jubilej će se, kako je rečeno na jučerašnjoj konferenciji za novinare, obeležiti nizom aktivnosti ali kako sredstva još od prošle godine nedostaju i za programe i za izdavanje Književnih novina uprava će se, po svoj prilici, kao i do sad snaći. Problemi u vezi sa zgradom u Francuskoj 7, inače spomenikom kulture prvog reda, traju već decenijama, podsetio je predsednik UKS Srbije Miloš Janković. Govoreći o bogatoj i burnoj istoriji Udruženja, on je podsetio da se Savez pisaca raspao i da su pod istim krovom, što je dobro, počela da egzistiraju tri udruženja koja se bave književnošću – UKS, Društvo književnika Srbije i Udruženje prevodlaca Srbije. Sredstva od restorana Kluba književnika za zakup koriste se za tekuće i investiociono održavanje zgrade, a za Udruženje su izdvajana i sredstva iz budž eta sve do 2000. godine kada se uvodi projektno finansiranje. „Iste godine Grad Beograd nam oduzima pravo na korišćenje donjeg prostora i poslovni prostor grada Beograda počinje da naplaćuje kiriju. Udruženje ostaje bez sredstava i od tada počinje njegova suštinska agonija. Niko ne ulaže u zgradu iako je ona državno vlasništvo“, kaže Miloš Janković za Danas. On dodaje da kad bi Udruženje zatražilo pomoć od Grada odgovarali bi da nisu vlasnici već korisnici i upućivali ih na Ministarstvo kulture, a oni opet na Grad. Tokom trajanja tih gluvih telefona, zdanje je sve više propadalo, bila je poplava, a zatim se i krov urušio. Prema rečima Jankovića, uprava je slala brojne dopise i obaveštenja nadležnima, inspekcijama, ali niko nije reagovao. „Jedino je Goran Vesić hteo da sasluša njihov problem“, kazao je Janković, dodajući da je nakon toga Grad platio milion i 760 hiljada za izradu idejnog projekta sanacije i adaptacije zgrade. Predviđeno je bilo da se sanacija odvija u tri faze i da se zgrada u celini obnovi za 90 miliona dinara. To je, prema rečima našeg sagovornika, Vesić uneo u budžet fazno 2021, 2022. i 2023. godine, ali kada je na poziciju gradonačelnika došao Aleksandar Šapić njega uopšte nisu zanimali ti planovi. Opet su trajale peripetije sve dok ministar kulture Nikola Selaković nije sklopio ugovor sa Gradskim zavodom za zaštitu spomenika kao nosiocem posla koji će biti nadzorni organ i koji će birati izvođača. Ali, prema rečima Jankovića, od njih ni pisma ni razglednice o tome da su im sredstva prebačena pa se vraćamo na početak – to jest nadu uprave UKS koja im je jedino preostala imajuć i u vidu da se sredstava koja su namenski opredeljena a ne utroše se do kraja godine vraćaju u budžet. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare u UKS, osim o problemima obnove urušenog zdanja o čemu svedoče, kako je pomenuto, i dva popucala balkona prema ulici koji mogu da padnu, opširno se govorilo o istoriji Udruženja, brojnim aktivnostima i programima, kako dosadašnjim, tako i onim kojima se planira obeležavanje jubileja.
