Danas
BRISEL ODLUČNIJI DA NE GLEDA KROZ PRSTE
Nedostatak reformi i predsednikov put u Moskvu izgleda usporili povlačenje sredstava iz Plana rasta EU
Čak i ono što se podrazumevalo, više se ne podrazumeva. Stoji na ledu, jer je Evropska komisija odluč nija da ne gleda toliko kroz prste vlasti u Srbiji kao ranije po pitanju ispunjavanja najavljenih reformi. Ali, ako Beograd pokaže doboru volju, mogla bi to da uradi i Unija.
Tako sagovornici Danasa najkraće opisuju odnos koji Evropska komisija trenutno ima prema režimu u Srbiji, pogotovo nakon odlaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Moskvu i susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. To je uz nedostatak reformi, dodatno zakomplikovalo mogućnost da Beograd iz Plana rasta od EU dobije 111 miliona evra. Vučić je još iz Moskve poručivao da mu neće biti lako prilikom susreta sa evropskim zvaničnicima, pogotovo 16. maja samitu Evropske političke zajednice u Tirani, gde očekuje da će pojedinci imati negativan stav prema njemu zbog puta u Rusiju. Pre toga, prvi sa kojim se sastao po povratku iz glavnog grada Rusije u utorak je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. Košta je Vučića, koji je s njim pred medije iza- šao s „punim ustima“ toga da Srbija ostaje iskreno i čvrsto posvećena reformama i dijalogu, i da hoće da ubrza otvaranje Klastera 3, podsetio na to da se proces pristupanja zasniva na zaslugama. Košta je dodao i da je potpuno jasno šta treba da se uradi kao naredni korak – sloboda medija, suzbijanje korupcije i unapređenje izbornog zakona. To su uslovi koje Srbija treba da ispuni da bi od EK dobila 111 miliona evra kao pretfinansiranje u sklopu Plana rasta EU za Zapadni Balkan do 2027. Taj novac Srbija čeka još od marta i on je blokiran, jer Beograd nije ispunio ono što je obećao i na šta je jasno ukazala i komesarka za proširenje Marta Kos, od koje u mnogome i zavisi hoćemo li dobiti novac ili ne. „Što se tiče Srbije i sredstava iz Plana rasta, mi sada procenjujemo da li treba da to isplatimo ili ne“, navela je Kos, uz konstataciju da „nije 100 odsto sigurna“ da li Srbija sledi evropski put. Vučić je požurio da se pred Koštom pohvali da je u sklopu seta medijskih zakona završen Zakon o javnom informisanju, za šta je dobijeno zeleno svetlo EK, kao i da je Zakon o elektronskim medijima već dobio zeleno svetlo EK, dok na Zakon o javnim servisima postoje još neke sitnice oko zaštitnika prava gledalaca, slušalaca i čitalaca. Kada je reč o izboru članova Saveta REM-a, Vučić je podsetio da je konkurs raspisan 8. maja i dodaje da se treća obaveza odnosi na prihvatanja preporuka ODIHR-a. U ovakvim okolnostima, postavlja se pitanje do kad će evropska slavina ostati suva za Srbiju i koliko je poseta Moskvi na to uticala…
Srbiji 1,58 milijardi evra iz Plana rasta
Podsetimo, Plan rasta za Zapadni Balkan je paket u vrednosti od šest milijardi evra, koji bi trebalo da budu raspodeljeni u periodu od 2024. do 2027. godine u obliku grantova i kredita sa veoma povoljnim kamatama. U okviru Plana rasta Srbija bi na raspolaganju trebalo da ima ukupno 1,58 milijardi evra do 2027. godine. Srbija je, kao i ostali partneri sa Zapadnog Balkana, morala da izradi reformsku agendu kako bi dobila finansijsku pomoć iz Plana rasta. Od zemalja Zapadnog Balkana, BiH još nije usvojila reformsku agendu, što je preduslov za isplatu pretfinansiranja iz Plana rasta EU za ovaj region.
Košta o putu u Moskvu
Komentarišući Vučićev odlazak u Moskvu na proslavu Dana pobede, uprkos porukama iz Brisela da to ne čini, Košta je rekao da mu je srpski predsednik objasnio da je otišao na proslavu događaja iz prošlosti. „Ali u sadašnjosti, Srbija je potpuno posvećena procesu pristupanja EU i zna da za to treba da imamo punu usklađenost u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici“, rekao je Košta, dodajući da oslobođenje ne može da se slavi bez osude današnje invazije na drugu zemlju.
