Danas
PRVI KONKRETNI POTEZI VEĆ POVUČENI
Domaći nezavisni mediji mogli bi da računaju na instrumente iz EU za borbu protiv propagande, naslućuje se iz odgovora Kaje Kalas
Moramo da se borimo protiv propagande i neistinitih narativa, izjavila je 22. maja ove godine visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas na konferenciji za novinare, sumirajući posetu Beogradu u okviru balkanske turneje.
Ona je biranim, diplomatskim rečnikom odgovorila na upit Tamare Bajčić iz Demostata da prokomentariše dominaciju proruske propagande koja je na javnom medijskom servisu RTS-a sofisticirana, dok je na ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom manjeviše ogoljena. Uz to, naglasila je novinarka, kvalitativni monitoring Demostata pokazao je da se na javnom servisu a još više na drugim nacionalnim kanalima, EU većinski prikazuje negativno, ređe neutralno. – Ne mogu da komentarišem sadrž aj konkretnih TV kanala, ali mogu da kažem da je borba protiv dezinformacija veliki problem. Moramo da se borimo protiv propagande, da se borimo protiv neistinitih narativa. To jeste teško, naročito danas, jer živimo u eri dezinformacija. Moj omiljeni citat je rečenica Vinstona Čerčila posle Drugog svetskog rata. Rekao je da laž uspe da obiđe pola sveta dok istina još oblači pantalone. Sada smo u eri dezinformacija i veoma je teško. Ali, imamo načina da se borimo protiv dezinformacija. Naprimer, Moldaviji smo dali alate i instrumente koji su podigli medijsku pismenost, slobodu medija i uticaj ljudi koji umeju da prepoznaju netačne informacije – odgovorila je Kalas i naglasila da moramo i da kontriramo lažnim narativima. Iz te zgusnute izjave jasno je da EU sve ozbiljnije ulazi u borbu protiv propagande i dezinformacija i da uveliko razrađuje modele koji u tome pomažu. Iako nije nova pojava, dominantno je „oružje“ u savremenom svetu, pa se suprotstavljanje lažnim vestima i propagandnim narativima već shvata kao važan zadatak za čelnike EU. Navodeći primer pomoći koju je u toj oblasti EU pružila Moldaviji, Kalas je otkrila da su prvi konkretni potezi već počeli da se povlače, ali nije precizirala koji su instrumenti primenjeni. To može da ukaže na dve stvari. Jedna je da sistem suprotstavljanja propagandi još nije zaokružen imajući u vidu da se „rat“ vodi na mnogo „frontova“, od televizijskih emisija, načina plasiranja vesti, društvenih mreža do muzike i filmova. Druga stvar je da se borba vodi kontriranjem, direktnim ili suptilnijim metodama, u istoj meri kako to čini „protivnik“ plasirajući svoju politič ku opciju. U svakoj od varijanti, mediji igraju jednu od ključnih uloga pa je njima potrebna pomoć u razoblič avanju lažnih narativa. Na tu vrstu pomoći iz EU domaći nezavisni mediji mogli bi da računaju, naslućuje se iz odgovora visoke predstavnice Kaje Kalas, piše Demostat…
Pro-Putinov narativ na režimskim kanalima
„U trenutku kada u Ukrajini bukti rat, dve godine nakon ruske invazije na zemlju, i kada se u svetu dešavaju tektonske promene u geopolitičkom smislu, u Srbiji, koja je godinama u procesu pridruživanja EU, dominantan je antizapadni i proputinovski narativ, većinsko javno mnjenje je izrazito prorusko, a od evropskih država ruska propaganda najdominantnija je u našoj zemlji“, jedan je od zaključaka monitoringa. Navodi se još da se „Pro-Putinov i antizapadni narativi promovišu kroz sve štampane medije pod kontrolom vlade, koji otvoreno šire rusku propagandu i dezinformacije“ a reč je o provladinim tabloidima kao što su „Informer“, „Srpski telegraf“, „Alo“ ili „Kurir“ ali i u novinama sa dugom istorijom i stečenim ugledom, poput „Politika“ i „Večernjih novosti“.
