Novi Magazin
ODJEK ZVUČNOG TOPA ČULA I EVROPA
Zavet ćutanja u Beogradu
Skoro dva meseca nakon zvučnog udara na demonstrante mnoga pitanja su još bez odgovora, jedino izvesno jeste da je poslednjeg aprilskog dana Evropski sud za ljudska prava preporučio Srbiji da ne koristi sonično oružje.
Sredinom aprila ekspertski tim ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) svojim izveštajem u kome se kategorički tvrdi „da akustični uređaji koje poseduju policijski organi Srbije nisu primenjeni tokom protesta“, dao je svojevrstan alibi aktuelnoj vlasti i otklonio bilo kakvu sumnju da je naredila „artiljerijsko dejstvo“ nevidljivom municijom ispaljenom iz sofisticiranih uređaja na učesnike mirnih studentskih protesta 15. marta u Beogradu. Nadležni državni organi i institucije „sve glasnije ćute“ o događaju koji je te večeri odjeknuo u glavnom gradu, dok su građani u tišini odavali poštu žrtvama tragedije u Novom Sadu. Poslednjeg aprilskog dana Evropski sud za ljudska prava preporučio Srbiji da ne koristi sonično oružje, ne izjašnjavajući se da li je topa bilo ili ne.
ŠTA JE TO:
Ogromna većina građana Srbije do 15. marta nije ni znala šta je zvučni top, a kako bi i znala kada je vlast prvo saopštila da ga država nema jer je njegova upotreba zabranjena, da bi se potom ispostavilo da MUP Srbije ima ne jedan već 16 aparata, koji navodno neraspakovani rđaju u magacinu. Ali, kada su se pojavili snimci 15. marta i na njima „uslikan“ uređaj u blizini Skupštine i Predsedništva odmah je usledilo objašnjenje da je izvađen iz magacina da bi mu se dopunile baterije, ali da nije upotrebljavan. Sa aspekta vlasti i FSB na studentskom protestu 15. marta nije se dogodilo ništa neuobičajeno, a strah i paniku građana nastalu dejstvom nepoznate sile nazvali su provokacijom i gnusnom laži uperenom protiv države. Za razliku od pripadnika bezbednosnih službi koji su ostali gluvi, nemi i slepi na, u najmanju ruku, čudnu pojavu koja je izazvala opštu paniku i samo pukom srećom nije prerasla u stampedo sa mnogo ozbiljnijim posledicama, građani su odmah posle misterioznog događaja, imali šta da kažu i to ne tužilaštvu već organizacijama civilnog društva. Na osnovu ličnog iskustva više hiljada građana su, svojim potpisanim izjavama i lekarskim nalazima, potvrdili da su imali ozbiljne zdravstvene probleme zbog nezakonite upotrebe zvučnog topa protiv njih. CRTA, Građanske inicijative i Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, i druge NVO primile su u veoma kratkom roku oko 4000 svedočenja ljudi o tom događaju i tegobama izazvanim dejstvom nepoznatog modula po njima. Ta grupa od šest nevladinih organizacija podnela je krivičnu prijavu Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal za krivično delo terorizam. Istovremeno su zatražili i reakciju Evropskog suda za ljudska prava, koji je pod okriljem Saveta Evrope. Poseban doprinos „evropeizaciji“ tog problema dali su i studenti koji su svojim prvobitnim zahtevima dodali i zahtev za hitnu istragu povodom napada na učesnike mirnog protesta. Potom su studenti biciklisti, u akciji „Tura do Strazbura“ za 13 dana vožnje biciklom prešli 1.400 kilometara kako bi evropskim institucijama, između ostalih, predočili i ovaj slučaj. Pre toga je i Pokret Kreni-promeni Kancelariji Ujedinjenih nacija (UN) u Beogradu dostavio peticiju sa skoro 600.000 potpisa, kojom se traži međunarodna istraga nakon navoda da je protiv demonstranata na skupu 15. marta upotrebljeno nedozvoljeno zvučno oružje.
REAKCIJE:
Reagovao je komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O’Flaerti koji je saopštio da je potrebno da vlast u Srbiji završi istragu povodom tvrdnji o korišćenju zvučnog oružja na mirnom protestu u Beogradu, „kako bi identifikovali počinioca incidenta i osigurali (njegovu) odgovornost“. O’Flaerti je pozvao vlasti da osiguraju bezbednost demonstranata, da unaprede radno okruženje za organizacije civilnog društva i branioce ljudskih prava, kao i da „izbegavaju stigmatizaciju demonstranata kroz diskurs koji pogrešno karakteriše demonstracije kao ‘obojenu revoluciju’“. Za očekivati je da će Zapad pojačavati pritisak na Vladu Srbije i da će taj događaj biti u fokusu evropskih institucija i evropskih zvaničnika, kao što je izvesno da će vlasti u Srbiji negirati (zlo)upotrebu zvučnog topa. Razumljivo i opravdano je što je i pažnja domaće javnosti prevashodno usmerena na utvrđivanje činjenica da li je zvučni top upotrebljen ili nije, a ako jeste ko je i zbog čega odobrio njegovu upotrebu, ali ništa manje važna nisu ni takozvana tehnička pitanja, koja se odnose na kršenje zakona i procedura propisanih za uvoz oružja i vojne opreme. Da li je sistem ponovo zatajio ili se institucije nisu mešale u svoj posao, uglavnom kupovina devet akustičnih sistema može poslužiti kao indikativan primer potpune anarhije u oblasti uvoza ovakvih sredstava…
