Danas
INTERVJU: SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ
Intervencija u Novom Sadu predstavlja pokaznu vežbu za ostale fakultete
„Intervencija ogromnog broja policijaca ispred novosadskog Fakulteta za fizičku kulturu (DIF-a) predstavlja pokaznu vežbu za ostale fakultete. Ali, ako režim misli da će suzavcem i pendrecima uspostaviti odvijanje nastave, grdno se vara.
Može se samo reći da je vlast, prekomernom upotrebom sile, ponovo omašila cilj“, kaže u razgovoru za Danas Sanda Rašković Ivić, univerzitetska profesorka u penziji.
Kako gledate na to što je dekan DIF-a, Patrik Drid pozvao policju da interveniše protiv studenata?
– Jadno je i nedostojno što je dekan DIF-a u Novom Sadu pozvao žandarmeriju i interventnu jedinicu policije koja je krenula sa prebijanjem studenata da ga uvedu na radno mesto i probiju studentsku blokadu. Čak i da je probiju i dekan uđe u kabinet, ne znam kome će on sutra predavati, možda „policajcima koji žele da uče“. Studenti nisu ovce da će poslušno, nakon agresije, sutra sesti u klupe.
Može li se vlast održati pendrekom i suzavcem?
– Vlast koja se održava pendrekom i suzavcem se preporučila za totalnu propast. Istorija će joj suditi, ali uverena sam da će građani Srbije pre toga imati reč. I oni koji ne znaju šta da misle u ovom trenutku, samo će im se kazati. Normalnim ljudima suzavac i pendrek, ma koliko sejali strah, seju i inat. Nasilni- štvo režima ne imponuje nikom normalnom i čestitom.
Ponašanje vlasti, čini se da govori da predsednik Vučić i nije imao namere da ispuni zahteve studenata? Vidite li kraj ove krize koja traje punih pet meseci?
– Jasno je da Vučić ne može da ispuni studentske zahteve, jer bi lanac odgovornosti, ako bi se čestito istražio, obuhvatio mnoge perjanice SNS-a i on sam bi trebalo da se izjaš njava. Ovaj režim ne može uspostaviti vladavinu prava i rešenje leži u promeni. Bez izbora koji bi bili pod (relativno) fer uslovima ništa ne može da se ni promeni, niti reši.
Znači li to da kad je Vučić u pitanju nema kompromisa?
– Kompromis je moguć kod ljudi koji vide u nekim događajima i situacijama vlastitu odgovornost, bilo da je ona lična ili se radi o odgovornosti grupe koju predstavlja. Vučić je uronjen u mehanizam projekcije, dakle krivci su drugi, a on i njegovi su progonjeni. U takvim slučajevima ne vidi se nikakva potreba, niti mogućnost kompromisa. Svaku kritiku prihvata kao napad i protivnike smatra neprijateljima. Identifikuje sebe s dr- žavom, pa svaki kompromis valjda doživljava kao izdaju i poraz.
Da li je Srbija bliže vanrednim parlamentarnim izborima i da li je to ono pravo rešenje za izlazak iz ove petomesečne krize?
– Jedino rešenje su izbori, ali pod drugačijim uslovima. Birački spisak, oslobađanje medija i prevencija prinude ljudi da glasaju za režim je nešto što je uslov svih uslova. Organizacija kontrole izbora na svakom biračkom mestu, za koju je potrebno 15.000 ljudi je neophodna, ali i lako izvodiva, jer to je manje od pet odsto ljudi koji su bili prisutni na velikom skupu 15.marta. Režim čeka incidente, tuču i krv, da bi uveo vanredno stanje. Ne treba mu to dati. Pobeda olovkom na izborima mi se čini moguća…
