Danas
PROGONJENI I OPTUŽENI, A TABLOIDI IM VEĆ I PRESUDILI
Mladi aktivisti PSG-a i STAV-a pod poternicama, koji su u izgnanstvu, razapeti između kazne u Srbiji i traženja političkog azila
Dan pre velikog protesta 15. marta u Beogradu, uhapšeni su članovi PSG Marija Vasić, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lado Jovović i Davor Stefanović, kao i student iz STAV-a Lazar Dinić, pod optužbom za pokušaj rušenja ustavnog poretka...
Na osnovu audiosnimka njihovog razgovora sa neformalnog sastanka, koji je, po svemu sudeći, napravila BIA. Oni su u pritvoru više od 50 dana. Hapšenje je usledilo dan nakon što je na režimskim televizijama pušten ovaj audio-snimak, a uhapšeni se od tada nalaze u pritvoru. Studente i aktiviste Milu Pajić, Branislava Đorđevića, Anju Pitulić, Jovana Dražića, Doroteju Antić i Dejana Bagarića bi verovatno zadesila ista sudbina, da tog dana nisu otputovali na Festival ljudskih prava „Znadu“ u Dubrovniku, gde je ranije dogovoreno njihovo učešće na jednoj od tribina, na kojoj je trebalo da se govori o studentskim protestima u Srbiji, a tribina je nosila naziv „Pumpaj!“ Advokat Nikola Lakić za Danas objašnjava kakve sve pravne mogućnosti stoje na raspolaganju aktivistima koji su u inostranstvu i dodaje da grupa studenata koji su osumnjičeni za nasilno rušenje ustavnog poretka, definitivno u ovom trenutku nisu dostupni srpskim vlastima. On kaže da su ih, pre svega, Vučićevi tabloidi označili kao grupu koja je želela da upada u Skupštinu Srbije, RTS i druge objekte, te da zbog ove činjenice mogu tražiti azil u zemlji u kojoj se trenutno nalaze. „Njima je određen pritvor, te mogu da se vrate u Srbiju, gde bi ih policija uhapsila, ili da zaključe određeni sporazum sa tužilaštvom i sačekaju pravosnažnost presude, nakon čega bi otišli na izdržavanje kazne. Pošto se nalaze u inostranstvu, na osnovu brojnih medijskih istupa vrha režima, mogu zatražiti azil u zemlji u kojoj trenutno borave, a tada bi država domaćin odlučivala o njihovom statusu. U zavisnosti od zemlje u kojoj podnesu zahtev, osim međunarodnog prava, cenilo bi se i da li su ispunjeni uslovi koje propisuje domaće zakonodavstvo te države“, objašnjava Lakić. Advokat kaže da, u slučaju da odluče da se vrate u Srbiju, gotovo izvesno ih očekuje višemesečni pritvor i, vrlo verovatno, dugotrajno i iscrpljujuće suđenje, u kojem bi morali da dokazuju svoju nevinost, s obzirom na to da im je u tabloidima već presuđ eno od strane vrha režima. „Da li će neka država odobriti ili odbiti azil, u ovom slučaju verovatno politički azil, ne zavisi isključivo od toga da li su ispunjeni svi neophodni zahtevi koje propisuje pozitivno pravo, već i od političke odluke najviših državnih organa te zemlje. U većini slučajeva, to su ministarstvo unutrašnjih poslova ili ministarstvo pravde“, kaže Lakić. On naglašava da je ovo posebno važno zbog činjenice da odobravanje političkog azila može izazvati ozbiljne političke poremećaje u odnosima između države koja odobrava azil i države iz koje potiču podnosioci zahteva. „Ukoliko naši državljani uspeju da dokažu da se protiv njih u Srbiji sprovodi politički progon od strane režima, kao i da učine verovatnim da neće imati fer i pošteno suđenje, te da su optužbe protiv njih politički motivisane i bez utemeljenja u zakonima, postoji velika šansa da im bude odobren azil u nekoj od država Evropske unije“, navodi on. Lakić kaže da je u brojnim slučajevima širom Evrope mnogim licima odobren politič ki azil kada su bila progonjena od strane režima država čiji su državljani, kao i da postoje stotine takvih primera. Aktivista Ivan Bijelić za Danas kaže da duboko saoseća sa aktivistima koji su u pritvoru i onima koji se nalaze u izgnanstvu. „Znam kako je ljudima koji su na Klisi, znam kako ujedaju stenice, kakva je hrana, kako izgleda poseta kroz ono staklo… znam kako izgleda kad stigne paket, kad nemaš nikakve informacije i jedina veza sa svetom su ti novine i poseta. Lazara su odveli sa mnom iz mog stana i deo mene je i dalje tamo s njim, zbog toga sam u poslednje vreme isključen, jer mi nije jasna jednostrana solidarnost, ali o tome ćemo pričati kad budemo imali zdravije društvo“, kaže Bijelić.
Ne veruju u institucije
Ivan Bijelić zapitao se kome bi aktivisti koji su u inostranstvu mogli da se učine dostupnim u Srbiji. „MUP-u koji nad građanima koristi zvučni top? Ministarstvu pravde, sudijama i tužiocima koji nelegalno pribavljen snimak koriste kao dokazni materijal da bi zastraš ivali 90 odsto ljudi koji su sve što je rečeno na snimku sigurno pričali u privatnim razgovorima? Bezbednosno-informativnoj agenciji koja saslušava zbog šablona za grafite, dok oslobađa one kriminalce koji su se poršeom zaleteli na ljude, a kasnije i fizički nasrnuli na njih?“, oštar je Bijelić.
