Vreme
TRIBINA NEDELJNIKA “VREME”
Ima li prolaza do prelazne vlade?
Opozicija i veliki deo javnosti imaju jasan stav: izbori pod dosadašnjim uslovima nisu prihvatljivi. Rešenje koje zastupaju jeste formiranje prelazne vlade. Njen mandat bio bi strogo ograničen do organizacije fer i poštenih izbora. Ali kako doći do prelazne vlade?
Da li njeno formiranje podrazumeva pregovore i kompromis sa vladajućom većinom? Ko može biti član tog tela i, posebno, njen prvi čovek? Šta govore iskustva iz Severne Makedonije i Crne Gore? Uopšte, koliko je ostvariv predlog o prelaznoj vladi? Ovo tim pre što vladajuća većina do sada nije omogućila opoziciji ni obrazovanje parlamentarnog anketnog odbora. Transkript dela tribine.
Nedim Sejdinović: Već duže vreme se govori da je jedini izlaz iz aktuelne političke i društvene krize formiranje prelazne vlade koja bi obezbedila ispunjenje studentskih zahteva i stvorila uslove za fer i slobodne izbore. Niko, međutim, donedavno nije izlazio sa konkretnim predlozima. Pre petnaestak dana, parlamentarna opozicija – izuzev Demokratske stranke i Ekološkog ustanka – iznela je zajednički predlog o načinu formiranju prelazne vlade i njenom mandatu. Stoga bih zamolio Mariniku Tepić da nam na početku razgovora ukratko objasni o čemu se tačno radi. O predlogu je već bilo dosta reči u medijima, ali ne bi bilo loše da još jednom pojasnimo šta predlog podrazumeva i, što je najvažnije, kako bi mogao da se ostvari.
Marinika Tepić: Hvala, Nedime. Posle duge analize primene sličnih rešenja u kriznim momentima u drugim državama regiona, došli smo do predloga koji smo izneli u Narodnoj skupštini Srbije. Smatramo da bi ovo telo – bez obzira da li je zovemo prelazna, ekspertska ili univerzitetska vlada – bilo nužno za izlazak iz duboke društvene krize. Po našoj proceni, u periodu od šest do devet meseci, vlada bi imala zadatak da pripremi uslove za održavanje fer, slobodnih i demokratskih izbora, kao i da ispuni studentske zahteve. I što je naročito važno – da uspostavi funkciju specijalnog tužioca za visoku korupciju, uz tužilačku policiju. Taj tužilac bi, između ostalog, imao zadatak da ispita projekte vlasti za koje postoji osnovana sumnja u korupciju – kao što je slučaj sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu – ali i druge slične projekte koji mogu dovesti do sličnih tragedija u budućnosti. Predlog podrazumeva i posebnu pažnju prema prosvetnim radnicima, koji su podneli ogromnu žrtvu pokazujući solidarnost sa studentima. Smatramo da njihova borba ne sme ostati zanemarena i da im moraju biti nadoknađene zarade koje su im uskraćene ili umanjene kao kazna za učešće u protestima. Kada govorimo o izbornim uslovima, izdvajaju se dva ključna problema koje svi prepoznaju – slobodni mediji, pre svega javni servis RTS, i temeljno sređivanje biračkog spiska. Iskustvo je pokazalo da to nije moguće ostvariti kroz postojeće institucionalne mehanizme, kao što su parlamentarne radne grupe, koje su se raspadale pre nego što su išta uradile. Trenutno možete proveriti samo sopstvene podatke u biračkom spisku, ali ne postoji način da se izvrši spoljna kontrola – da se vidi koliko ima fantomskih birača, da li neko glasa na više mesta, da li se koriste lični podaci preminulih – a bez toga ne možemo govoriti o poštenim izborima. U ime Stranke slobode i pravde ističem da je predlog koji smo izneli otvoren za sve sugestije, izmene i dopune. Kada je ova tribina zakazana, situacija je bila drugačija – sada se okolnosti brzo menjaju, pojavljuju se novi predlozi i ideje, i mi smo spremni da ih čujemo i da razgovaramo o njima. Nije bitno kako će se to prelazno telo zvati – važno je da se postigne široki društveni konsenzus o njegovoj ulozi i cilju. A taj cilj je jasan: smena vlasti kako bi se omogućila suštinska promena sistema. Spremni smo da podržimo svaki predlog koji vodi ka ostvarenju tog cilja.
Nedim Sejdinović: Profesore Marinkoviću, možete li nam reći nešto o iskustvima drugih zemalja koje su imale prelazne ili ekspertske vlade? Koliko znamo, takve vlade su se formirale u specifi čnim okolnostima: u nekim slučajevima nakon svrgavanja vlasti na ulici, u drugim pod snažnim međunarodnim pritiskom koji je primorao vlast da pregovara s opozicijom i formira prelaznu vladu čiji je cilj bio organizovanje slobodnih i fer izbora. Bilo je i ekspertskih vlada koje je vlast sama formirala kako bi produžila svoj rok trajanja. Međutim, kod nas je situacija unekoliko drugačija: imamo vlast koja očigledno odbija svaki razgovor o prelaznoj vladi, međunarodnu zajednicu koja je u najboljem slučaju benevolentna i dodatnu političku snagu – studente – koji predvode bunt, ali se ne izjašnjavaju jasno o ovom pitanju, odnosno šalju različite poruke…
