Autor, kada je Lapot dobio nagradu za roman godine, za NIN kaže: „Bio mi je potreban jedan istorijsko-patrijarhalni, nostalgični, malo pozlaćeni i plemenjeni artefakt. Jer, ono dalje što sledi, sve je brutalnije i sve je surovije i sve je na izvestan način za čovekovu iluziju o njegovoj vrhu – naravnoj vrednosti pogibnije.“
