Vreme
POKUŠAJ KROĆENJA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA
Vučićeve Hit tvit pretnje
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju...
Od nastupa zaboravljenog dr Nebojše Stefanovića u oktobru 2016. godine, nakon likvidacije narko-dilera i saradnika srpske tajne policije Aleksandra Stankovića – Saleta Mutavog, nije bilo zaumnijeg javnog nastupa nekog iz režima od onog što ga je u nedelju 5. oktobra na TV Pinku priredio Aleksandar Vučić u falsifi katorskom programu Hit tvit. Kao što je onda tadašnji ministar policije, okružen četom zamaskiranih specijalaca, govorio o kriminalnim crnogorskim klanovima, pretnjama, egzekucijama i tome slično, što većina građana Srbije nije mogla “ni pod razno da razume”, tako je sada Vučić u najnovijem višesatnom rijaliti-izlaganju pričao priče koje su, čini se, mogli da shvate samo retki, a upravo je to, po svemu sudeći, i bio cilj: da se njima pošalje određena poruka.
LISTE (NE)POKORNIH
Očevidno je njegov najbliži tim procenio kako je sada momenat da se uđe u novu fazu “borbe protiv nevidljivog neprijatelja”, što nisu oni koje rutinski svakoga dana pominje na najpogrdniji način i zbirno ih naziva blokaderima i teroristima, već neprijatelji “unutar sistema” – oni koji ne žele ili još uvek nisu došli da “poljube prsten”, te kao takvi predstavljaju pretnju po Vučića i njemu bliske. Drugim rečima, postoje ljudi koji i dalje rade u sistemu javne uprave u Srbiji, “za državu”, ali koji ne čekaju Vučićev poziv da bi nešto radili nego to čine u okviru zakonom propisanih pravila i normi, što bi inače trebalo da bude standard u ponašanju svih javnih funkcionera u svim nivoima i granama vlasti. Vučić se usmerio sa problema koji su mu pravili građani i studenti na te pojedince, za koje sumnja da će ga možda “izdati” u odsudnom trenutku, pa je svoj dugosatni nastup uglavnom posvetio preteći im.
Razume se, sve je to bilo uvijeno u oblandu: malo priča voditeljka, još manje druga gošća, profesorka sa Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović, prva osoba iz te ustanove koja podržava režim a nije Dragan Simeunović, a onda Vučić drži banku i fi luje besedama o koječemu – od načina na koji je srušena nadstrešnica do prognoza o Trećem svetskom ratu i kako je on bolji prognozer od francuskog predsednika Emanuela Makrona. Iza svega je poruka vrlo jasna: 11 meseci mu je pokazalo ko ga bespogovorno sluša a ko ne, ko mu se, kako kaže Ana Brnabić dan docnije na istom kanalu “javlja na telefon a ko ne”, i on sada kreće “unutrašnju igru” – termin koji koriste košarkaški treneri – da se vidi i popiše ko je u javnom sektoru, ali i tajnim službama, na njegovoj strani, a ko nije dovoljno pokoran ili uopšte nije.
ZASTRAŠIVANJE I PRETNJE
Razumeo je da ima problem u policiji, tužilaštvu i u sudskoj grani vlasti, jer se ispostavlja da “neki kadrovi” koje je “doveo” njegov nekadašnji veliki prijatelj Aleksandar Đorđević, advokat, diplomata i bivši šef BIA, nisu onakvi kakvi je trebalo da budu i da zbog toga Vučić nije uspeo da – uz sve pretnje hapšenjima, dugim pritvorima i najavama optužnica – zastraši narod i građane, te poništi pobunu koja i dalje traje. On jeste uspeo da novcem i ucenama smiri pobunu u školama, da delimično obustavi sve blokade na Univerzitetima, ali još nije uspostavio punu kontrolu. Zato je sam glavni blokader – i dalje drži nehigijensko naselje i paravojnu bazu “Ćacilend” u centru Beograda jer nije siguran da je “sve prošlo”.
Ono što mu još uvek nije pošlo za rukom, uprkos Dačićevoj snishodljivosti i pokoravanju direktora policije, uprkos Nenadu Stefanoviću iz Višeg tužilaštva u Beogradu, jeste da ima potpunu lojalnost bezbednosnog sistema. Tako je i u nedelju govorio kako ga je na neki način BIA izdala. Takođe, javno je rekao da o ruskom kampu u Sunčanoj dolini na zapadu Srbije nije saznao od policije i BIA, već “privatno”, a to može da znači da je neka od stranih službi ne samo dojavila nego i naredila da se to počisti. Teško je poverovati da je BIA bila toliko neobaveštena i nije znala šta rade proruski aktivisti i špijuni sa Moldavcima u Zapadnoj Srbiji, ali to više govori o tome da je, uprkos činjenici što je Vučić uklonio Vulina sa čela BIA i postavio svog vernog lojalistu Vladimira Orlića, deo BIA i dalje pod velikim Vulinovim uticajem, koji kao da se nadmeće unutar službe sa dr Markom Parezanovićem, koji upravlja “operativom” srpske tajne policije, ko će biti veći Rus.
Jedna služba, tri krila, i to je Vučića zabrinulo, pa se štrecnuo kako mesecima nije od njih dobio ništa sa studentskih plenuma i da ne može da veruje da oni nisu mogli ništa da urade, već da se “istina otkrila” tek kada su “studenti patriote” sami počeli da snimaju i dostavljaju šta se “tamo radi”. Reklo bi se da je Vučić javni prostor i “obraćanje” iskoristio za zastrašivanje svojih, a verovatno mu je i najlakše tako, jer je to jedini model u kome može da šalje poruke na desetine hiljada adresa istovremeno.
JOŠ DUBLJE DNO
Naredna poruka, koju do sada nismo čuli u takvom obliku, upućena je na račun Miše Bačulova, novosadskog aktiviste i opozicionara, koga je Vučić maltene optužio da je izazvao rušenje nadstrešnice – i to samo zato što se tri sata pre njenog pada šetao ispred zgrade stanice. Da nije opasno, bilo bi smešno: Vučić i njegov tim su očigledno smislili da u drugoj nedelji oktobra upravo to bude tema – da li je Miša Bačulov terorista koji je organizovao pad nadstrešnice i ubistvo 16 građana. Ovaj, dosad nezabeleženi, javni napad na jednog čoveka, šta god ko o njemu mislio, pratio je i dodatni udar na tužilaštvo i pravosuđe, koje Vučić optužuje da nisu vodili istragu kako treba. Još je, po njegovim rečima, neobičnije što se snimak pojavio tek sada, a najčudnije što Bačulov, valjda poznati svetski terorista nalik na Osamu bin Ladena, nije bar saslušan po tom osnovu. Naravno da Vučić nije lud da poveruje u te stvari – ovo je samo još jedan od mehanizama pritiska na tužilaštvo i policiju, na sud posredno, koji ima istragu i za sada tereti neke ljude, koje Vučić naziva prijateljima, da su na poslu rekonstrukcije železnice ukrali više od 100 miliona dolara. “Zar neko misli da bi Toma Momirov uzeo neke pare, on koji je toliko bogat”, rekao je Vučić te večeri, a da nije mogao da se seti kako se zove nekadašnji ministar građevine i trgovine Tomislav Momirović. Na stranu lapsusi, u tom “ludilu ima sistema”.
RAZVALILI SU NAM DRŽAVU
Avgustovsko hapšenje, pod palicom tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, ozbiljno je uznemirilo Vučića i njegov tim i on je od tog momenta postao radikalniji u pristupu i beskrupulozniji u načinu na koji se obračunava sa studentima i građanima. Kao da oseća da bi ovde moglo da se dogodi i ono što izgleda nemoguće – da i njega jednog jutra pokupi policija i odvede na saslušanje u Tužilaštvo za organizovani kriminal. A ta misao, koliko god izgledala neverovatno, stvara loša osećanja i tera na drugačiju politiku. On o tome govori na 5. oktobar, i to nije slučajno: želeo je da “ukrade taj dan”, 25 godina od kada je bežao po ulicama Beograda plašeći se da će biti uhapšen prilikom obaranja Miloševića. Sada je hteo da poentira, da pokaže da i on “daje istinu o tome danu”, ali i pošalje poruku – nemoj da je nekom palo na pamet da ide protiv mene. Pokazalo se da nisu svi u policiji, tužilaštvu i u tajnim službama spremni da prikrivaju svako krivično i koruptivno delo jer je protest koji su organizovali studenti imao kapilarno dejstvo – informacija se proširila svuda, doprla do svih, a činjenica o korupciji koja dovodi do tragedija ne ostavlja nikoga u Srbiji ravnodušnim
Čak ni prekaljene preletače, oportuniste svih partijskih boja, spremne da progutaju sve samo da bi ostali uz one koji imaju moć u rukama. Pobuna najobrazovanijeg sloja društva – osnove njegovog razvoja i razvoja države, onih koji nose i šire znanje – nije mogla da ne ostavi trag ni kod koga u javnom i državnom sektoru. A taj trag teško se briše neprekidnim ponavljanjem priče o obojenoj revoluciji, koju je, uzgred, u Vučićev svet doneo dr Marko Parezanović, kao jedan od “stručnjaka iz te oblasti”. “Razvalili su nam državu” ponavlja Vučić, a kao da govori o efektima svoje vladavine, jer se pokazuje, u ovih 11 meseci protesta i pobune, koliko je zapravo sistem razoren – ne delovanjem stranih sila, nego prepuštanjem volji jedne osobe koja i dalje veruje da nije potrebno da se formalno “obrati” nekoj ustanovi, nego je dovoljno da ga “nazove na telefon” i da mu naredi šta treba da radi. U tom svetlu treba razumeti i njegovo papagajsko i propovedničko ponavljanje fraze “Dolazi vreme odgovornosti”, koje se tiče onih iz javnog sektora i državnog sistema koje treba ukloniti jer nisu pokazali dovoljno privrženosti vođi…
