Vreme

KAKO VLAST ZAMENJUJE DRŽAVNE USTANOVE PRIVATNIM FIRMAMA

Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije

Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost.

Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune.
Opasan medicinski otpad u kontejnerima, zajedno sa drugim smećem, i nebezbedno spaljivanje delova tela – to je do pre 15 godina bilo nešto sasvin normalno pri zdravstvenim ustanovama u Nišu. Tada je Evropska unija počela da ulaže milione evra kako bi pomogla Srbiji da konačno uredi ovu oblast. Klinički centar i Dom zdravlja u Nišu bili su među onima koji su dobili postrojenja za tretman infektivnog medicinskog otpada. “Vreme” otkriva “šemu” po kojoj poslednjih godina aktuelna vlast “čisti teren”, prazneći državna postrojenja. Više naših sagovornika misli da je razlog “punjenje džepova privatne firme koja ima monopol u ovoj oblasti”, što iz kompanije demantuju.
Pojava teških zaraznih oboljenja u epidemijskim razmerama, kako piše u jednom od zvaničnih dokumenata, bila je jedan od alarma za Srbiju da počne ozbiljno da se bavi problemom medicinskog otpada. Da bi se taj sistem uspostavio, pomogla je Evropska unija, i od 2007. do 2013. godine je, kako se navodi, donirala čak 13,5 miliona evra. Najveće zdravstvene ustanove na jugu, Klinički centar i Dom zdravlja u Nišu, među prvima su dobile donaciju – postrojenja za sterilizaciju infektivnog medicinskog otpada. Godinama su bile centralno mesto za njegovo prikupljanje i preradu. U njima se tretirao i otpad koji je nastao u drugim državnim zdravstvenim ustanovama, i to besplatno, dok su usluge ove vrste plaćane privatnima kompanijama, ali daleko manje nego danas. Naše istraživanje i više sagovornika koji se godinama bave temom medicinskog otpada pokazali su “šemu” po kojoj je vlast praznila državna postrojenja u korist privatne firme “Remondis Medison” iz Zrenjanina. Oduzimanje i neprodužavanje dozvola, kao i promena propisa – među kojima je i onaj koja uslovljava zdravstvene ustanove da se registruju i kao preduzeće za transport – bili su najčešći oblici ove “šeme”. To u praksi znači da se novac već nekoliko godina ne vraća građanima ulaganjem u zdravstvo, već se “pune džepovi” privatne firme, za koju više sagovornika smatra da ima “monopol” u ovoj oblasti. Ipak, iz pomenute fi rme demantuju takve tvrdnje i ističu da je država najveći operater medicinskog otpada.
KAKO JE BILO NEKAD
Do 2007. godine u Srbiji se nije posebno vodilo računa o medicinskom otpadu. U Nišu je to značilo da je uglavnom bio u kontejnerima zajedno sa drugim komunalnim smećem, a u spalionici koja se nalazila na mestu današnje kotlarnice u starom delu Kliničkog spaljivani su delovi tela, ali na nebezbedan način. Posle “Batuta”, niški Klinički centar je prvi na jugu zemlje dobio postrojenje za sterilizaciju infektivnog otpada. Od 2009, kada je otvoren uz pomoć EU donacija, nalazi se preko puta pomenute spalionice, koja je tih godina i srušena.
Postrojenje je dobilo četiri autoklava i tri drobilice, kao i jedno vozilo kojim se otpad transportuje sa svih klinika. Kada se steriliše, otpad postaje bezbedan za životnu sredinu, pakuje se u crne džakove i baca u kontejnere koje prazni lokalno komunalno preduzeće. Medicinskim otpadom u ovoj ustanovi bavi se Odsek za obezbeđenje, u kome potvrđuju da su deset godina bili centralno mesto za transport i sterilizaciju medicinskog otpada. U tom postrojenju je tretiran infektivni otpad iz državnih zdravstvenih ustanova koje su u Planu mreže, kao i onih iz privatne prakse. “Zbrinjavali smo otpad iz Hitne pomoći, Transfuzije, Studentske poliklinike, Zavoda za sudsku medicinu, Klinike za stomatologiju, Instituta “Niška Banja”, Gornje Toponice i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika. Nama je to Fond priznavao i mi tim državnim ustanovama nismo naplaćivali, niti su oni dobijali novac od Fonda za te usluge. To su bili troškovi za trošenje struje, energente, popravku autoklava i slično. Do 1. jula 2019. radili smo i transport, koji je bio obavezan sa naše strane. Usluge smo, prema odluci Upravnog odbora, naplaćivali samo privatnicima”, pojašnjavaju iz Kliničkog centra. Drugo najveće postrojenje u Nišu za odlaganje i sterilizaciju medicinskog otpada, koje se ne koristi u punom kapacitetu, nalazi se u selu Trupale, desetak kilometara od grada. Takođe je opremljeno donacijom EU i jedina ustanova koja ga koristi od 2010. godine jeste Dom zdravlja. Odgovorni za upravljanje otpadom u DZ Niš poslali su novinarima dokument sa pojašnjenjima procedura, iz koga se jasno vidi da se postrojenje u Trupalu već godinama ne koristi za one količine otpada za koji je napravljeno. “Kapacitet opreme za tretman je procenjen na 129 tona godišnje, ali se realno tretira daleko manje otpada. U 2022. godini bilo je 36 tona, u 2023. godini 20 tona, u 2024. godini 16 tona. Otpad se tretira svakodnevno, to je masa od 50–90 kg infektivnog otpada dnevno. Infektivni medicinski otpad prolazi kroz proces sterilizacije u autoklavima u postrojenju u Trupalu, čime se eliminiše infektivnost i postaje komunalni otpad koji preuzima JKP Mediana na dalji postupak”, stoji u dokumentu DZ Niš.
USLOVLJAVANJE ZDRAVSTVENIH USTANOVA
Sistem koji je pre 15 godina uspostavljen i za koji oni koji se medicinskim otpadom bave kažu da je godinama dobro funkcionisao, počeo je da se raspada, posebno u poslednjih pet godina. Glavna “šema” za pražnjenje državnih i punjenje privatnih kapaciteta – kako tumače sagovornici “Vremena” iz ove oblasti – upravo je bilo neprodužavanje dozvola. Prva je “problematična” za obe ustanove u Nišu. Zbog nje su prestali da sarađuju sa drugima, a reč je o transportu. Dom zdravlja je još 2018. godine tražio, ali nije dobio dozvolu za prevoz medicinskog otpada, iako je u sklopu donacije EU dobio i dva vozila. Na to su ranije upozoravali privatni stomatolozi, koji su godinama plaćali ovoj ustanovi korišćenje autoklava u Trupalu. Kada to više nisu mogli, bili su prinuđeni da potraže privatnika i prema njihovim svedočenjima, mnogo više plaćaju istu uslugu. Zašto se godinama sve manje otpada tretira u ovom postrojenju, a prošle godine je iskorišćeno tek nešto više od 12 odsto kapaciteta, objasnili su upravo time što tretiraju samo otpad nastao u Domu zdravlja i njegovim ambulantama.
“Količina otpada uslovljena je brojem i vrstom zdravstvenih usluga koje pružamo u Domu zdravlja Niš. Dom zdravlja Niš postupa isključivo sa sopstvenim medicinskim i infektivnim otpadom. Ne prikupljamo niti obrađujemo otpad iz drugih zdravstvenih ustanova, jer to zahteva posebne dozvolu”, kažu u Domu zdravlja. Isto objašnjenje imaju i u Kliničkom centru Niš – po novom Zakonu o transportu opasnih materija morali bi da se registruju i kao autotransportno preduzeće, što za zdravstvene ustanove praktično nije moguće i veruju da to niko ne bi dozvolio. Tako su i oni ostali bez pomenute dozvole za transport. To je značilo da su državne ustanove iz Plana mreže morale da angažuju privatnike da prevezu medicinski otpad do njihovog postrojenja. Uglavnom su za taj posao angažovali firme iz Leskovca i Niša, kojima su u međuvremenu oduzete ili istekle dozvole. Ipak, niški Klinički centar je do jula prošle godine mogao da steriliše medicinski otpad iz privatne prakse i zdravstvenih ustanova iz Plana mreže…
NOVI PROPISI I ĆUTANJE MINISTARSTVA
Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije dostavilo konkretne odgovore na novinarska pitanja o tome zbog čega su nekada regionalni centri u Nišu izgubili dozvole za upravljanje “tuđim” medicinskim otpadom, kao ni da li su upoznati sa tim da se njihova postrojenja ne koriste u punom kapacitetu i da li je planirano rešavanje tog problema. Umesto toga pominju još neke propise koje operateri treba da ispune. “U postupku podnošenja zahteva i druge dokumentacije, zdravstvene ustanove koje nisu sprovele postupak procene uticaja na životnu sredinu i postupak promene namene objekata u kojima vrše tretman otpada, odlučuju i podnose zahteve isključivo za tretman sopstvenog otpada koji nastaje u tim ustanovama i njihovim organizacionim jedinicama”, deo je odgovora Ministarstva. Iz Kliničkog centra su na takva obrazloženja Ministarstva odgovorili pojašnjenjem da su i te uslove ispunili, ali da dozvolu ipak nemaju, a nema ih ni Dom zdravlja. Da li pak Grad Niš, koji je zvanično vlasnik “privatizovanog” postrojenja u Trupalu, koje je Domu zdravlja predato na korišćenje 2016. godine, može nekako da reši problem time što će ga dati i drugim ustanovama u gradu? Ne samo da bi se time ono koristilo u punom kapacitetu, već bi i država uštedela novac koji sada daje privatnicima kroz tendere. Izgleda ipak da to nije ni razmatrano, niti je to iko tražio, jer je identičan odgovor stigao iz Uprave za imovinu i Skupštine grada – dokument o predaji vlasništva, star gotovo deset godina. Svi koji se u Kliničkom bave medicinskim otpadom zaključuju da je, i pored ispunjavanja uslova, zvanična odluka od ove godine da mogu da sterilišu samo sopstveni medicinski otpad, a veruju da razloge zna samo ministarstvo…
KO SVE ŠALJE OTPAD ISTOJ FIRMI
Institut Niška Banja je nekada bio u sistemu saradnje sa UKC Niš, kao jedna od ustanova iz Plana mreže koje su besplatno tretirale medicinski otpad u državnom postrojenju. Sarađivali su i sa privatnim fi rmama iz Leskovca i Niša, koje su 2023. i 2024. godine izgubile dozvole za transport. Iz dokumentacije koju su poslali vidi se da su samo ove godine firmama “Remondis” i “Morel” platili više od milion dinara za farmaceutski i infektivni otpad. Slično je i sa Psihijatrijskom bolnicom u Gornjoj Toponici, koja je nekada bila u Planu mreže, a potvrdili su saradnju sa “Remondisom” u poslednjih pet godina. Od 2020. godine prosečno su izdvajali oko dva miliona dinara godišnje za izvoz medicinskog otpada. Januara ove godine raskinuli su ugovor sa firmom iz Niša kojoj je oduzeta dozvola. Aktuelni ugovor imaju takođe sa firmama iz Zrenjanina i Ćuprije, koje se na tendere uglavnom javljaju zajedno, kao grupa ponuđača. Nijedna ustanova nije imala odgovor na pitanje da li im se isplati da medicinski otpad šalju više od 300 km daleko, kao i šta bi bilo rešenje za uštedu u tom pogledu. Kažu da takve informacije ne poseduju ili da nisu nadležni da to procene. “Kako Zdravstveni centar Aleksinac ne ispunjava zakonske uslove za korišćenje sopstvenog pogona za tretman medicinskog otpada, naša zdravstvena ustanova je prinuđena da sarađuje s privatnim ovlašćenim kompanijama koje se bave konkretnom delatnošću”, odgovorili su iz ZC Aleksinac…