Danas

U VREME ZAVOĐENJA DIKTATURE IMITACIJA NORMALNOSTI JE UVREDA

U ovom beščašću i nasilju Fest treba samo vlasti

Posle mnogo javnih polemika, licitacija i kašnjenja sa imenovanjem novih čelnih ljudi, pomeranja i odlaganja datuma održavanja, 53. Međunarodni filmski festival - Fest, kako je ovih dana najavio njegov novi programski direktor, producent Miroslav Mogorović, možemo da očekujemo u drugog polovini decembra.

„U dogovoru sa osnivačem – Skupštinom Grada – dogovorili smo da se termini prilagode, tj. da se odabere momenat u kome će filmovi koji treba da budu prikazani to i biti, a da ne ugrozimo druge domać e festivale“. Mogorović je u svom obraćanju javnosti izrazio nadu da će Fest imati kapacitet da privuče veliki broj gostiju, a ne samo dobrih filmova. Ali, kako je naglasio, to će zavisiti i od budžeta festivala i od datuma održavanja. U nekoj iole mirnijoj situaciji, najava našeg najvećeg festivala sa najslavnijom istorijom sigurno bi obradovala brojne filmofile, i ovoj izjavi Mogorovića se ništa ne bi moglo zameriti. Ali, u trenutku kada se u Beogradu i širom Srbije surovo prebijaju i hapse studenti i građani u mirnom protestu, kada policija teroristički upada na fakultete, zaposleni u državnim ustanovama smenjuju sa funkcija i dobijaju otkaze, i kada se nasilje vlasti prema neistomišljenicima više od devet meseci samo pojačava iz dana u dan, ključno pitanje 53. Festa svakako nisu njegov budžet i gosti.
Podsećanja radi, naš „festival festivala“ koncipiran je 1971. sa sloganom „Hrabri, novi svet“, i svoju suštinsku ideju uspevao je nekako da čuva i tokom autoritarnog Milo- ševićevog režima 90-tih godina, što je ostalo zapisano i u njegovoj istoriji – filmski stvaraoci i poslenici prekinuli su odvijanje 26. Festa 2. februara 1997, zbog surovog prebijanja građana u protestima na Brankovom mostu, kada je policija sa istim oružjem, pendrecima i vodenim topovima, nasrnula na studente i Filozofski fakultet, i prekršila autonomiju Univerziteta. Dvadeset osam godina kasnije, kada je naš hrabri, novi svet opet u protestima, ali u još težoj situaciji nego što je bila 1996/97, i kada studenti sa nezapamćenom energijom i dostojanstvom više od devet meseci dokazuju da je „Indeks jači od pendreka“, ključno pitanje je da li ovogodišnji Fest treba da se održi, i možemo li uopšte nešto da slavimo u ovakvom trenutku, makar to bila i filmska umetnost. Isto pitanje se odnosi i na druge najvažnije filmske, pozorišne i muzič ke festivale koji su planirani do kraja godine – Bitef, Festival autorskog filma, Martovski festival, Bemus… Jer, kako su u svom javnom saopštenju ovih dana istakli Zoran i Svetlana Popović, osnivači i direktori festivala „7 veličanstvenih“ otkazujuć i njegovo ovogodišnje izdanje, eliminacijae pre svega vrhunske kulture kao previše subverzivne i opasne za mračni poredak, sada je ogoljeno utemeljeno na brutalnosti i primitivizmu.
„Ako je osnovno značenje reči festival – svečanost, svetkovina, onda za očekivanu svetkovinu modernog dokumentarnog filma, uz pretnje, brutalno nasilje na ulicama, odvođ enja ljudi kao u vremenima ozloglašenih diktatura vojnih hunti, u ovom trenutku nemamo ni razloga ni mogućnosti“. Pitanje da li 53. Fest možda može da se održi kao svečanost, koje autore može da privuče ako svi na- ši filmski esnafi javno podržavaju studente i osuđuju nasilje režima (mnogi od njih su i nagrade koji su sa svojim novim filmovima osvajali na ovogodišnjim letnjim festivalima u regionu javno posvećivali upravo studentima), Danas je prvo postavio Miroslavu Mogoroviću. Ali, uprkos čekanju i odlaganju ovog teksta nekoliko dana, odgovor od Mogorovića nismo dobili. Za naš list o Festu govore reditelji Radivoje Raša Andrić, Srđan Dragojević, Vladimir Tagić, Ivan Ikić, Nenad Pavlović.
– Da je iole normalna situacija, pa da se kaže: ajde da sačekamo šta je Savet Festa smislio, i da vidimo – objašnjava Raša Andrić.
– Ali, pošto smo svetlosnim godinama daleko od normale, posle ovoliko razbijenih glava studentima, slomljenih vilica studentkinjama, gaženja automobilima za koje niko ne odgovara, posle ovolike torture, brojnih podmuklih napada na prosvetu i Univerzitet, posle ovolikog beščašća, osionosti, bahatosti i podlosti vlasti, pritom se sve ovo događa u godini kad se filmovi ne snimaju, pozorišta stavljaju pod prinudnu upravu (Šabac), u godini kada uprkos zakonu nije održan ni jedan od dva predviđena konkursa Filmskog centra Srbije, jasno je da bi Fest bio samo pokuš aj simulacije normalnog života. A u tome svakako ne treba da učestvujemo. Setimo se Žan Lik Godara u Kanu 1968. I ugledajmo se na Žan Lika – kaže Raša Andrić.
Reditelj Vladimir Tagić, koji od početka protesta snažno podržava studente, i čiji je film „Yugo Florida“ doživeo značajan uspeh na ovogodiš njem Sarajevo Film Festivalu i Filmskom festivalu Herceg Novi, navodi da je Fest festival sa velikim, svetskim značajem i tradicijom…