Novi Magazin

SRBI PRED TEŠKIM IZBOROM

Mesec predizborne kampanje na Kosovu

Na Kosovu je 13. septembra počela predizborna kampanja za lokalne izbore zakazane za 12. oktobar 2025. godine. U trci su 93 izborne liste, dok pravo glasa ima nešto više od dva miliona birača.

Biće to prvi redovni izbori nakon ovih na severu aprila 2023. godine, kada su Srbi bojkotovali glasanje posle povlačenja iz kosovskih institucija u novembru 2022. godine. U izbornoj trci učestvuje 12 političkih subjekata i nezavisnih kandidata iz srpske zajednice. Među njima su: Srpska lista, Srpska demokratija, Građanske inicijative „Koreni“ i „Sever za sve“, Novo lice – Narodna pravda, Srpska narodna sloga, Za ujedinjenje, Kosovski savez, Srpski narodni pokret, kao i nezavisni kandidati Katarina Ađančić, Ljubiša Rakinac i stranka Za slobodu, pravdu i opstanak.
Njihovo učešće posmatra se kao pokušaj povratka u institucionalni okvir Kosova na severu, dok se na jugu u prvi plan stavlja pitanje perspektive i opstanka stanovništva. Srpska lista otvorila je kampanju u Severnoj Mitrovici, na Fakultetu tehničkih nauka potez koji su studenti u blokadi kritikovali kao pokušaj prisvajanja univerzitetskog prostora za političku promociju.
Predsednik liste Zlatan Elek poručio je da se „u Mitrovici brani sloboda Srba“, dok je kandidat za gradonačelnika Zvečana Dragiša Milović naglasio da je cilj „vraćanje dostojanstva opštini i građanima“.
Nasuprot tome, nekoliko političkih subjekata nastoji da se nametne kao alternativa. Građanska inicijativa „Sever za sve“ ističe otvorenost i transparentnost, uz najavu revizije svih projekata sprovedenih od 2014. godine. Njen kandidat za Severnu Mitrovicu Marko Jakšić poručio je da je prethodna vlast „pretvorila opštinu u zatvoreni krug etnocentrične politike“. Građanska inicijativa „Koreni“ koju predvodi novinar iz Leposavića Ivan Vučković, akcenat stavlja na prekid „decenijske tišine“ i vraćanje fokusa na mlade i zajedništvo. Partija „Za slobodu, pravdu i opstanak“ Nenada Rašića, ministra za povratak u odlazećoj vladi Aljbina Kurtija, otvorila je kampanju u Gračanici temom jalovišta rudnika Kišnica. Rašić je ocenio da je Gračanica strateški važna i upozorio da je kampanja već počela negativno, uz tvrdnje da „ljudi dobijaju pretnje“. Srpska demokratija, na čijem je čelu Aleksandar Arsenijević, započela je kampanju u Prizrenu, naglašavajući da taj grad predstavlja „simbol trajanja i postojanja srpskog naroda“. Srpska lista u ovu kampanju ulazi sa snažnim infrastrukturnim i političkim resursima, ali i sa narušenim kredibilitetom nakon bojkota i višegodišnjeg odsustva iz institucija. Pojava novih inicijativa pokazuje rastuću potražnju za alternativama, posebno u urbanim sredinama poput Severne Mitrovice i Gračanice.
Ipak, iskustvo sa ranijih izbora pokazuje da fragmentacija često ide u korist Srpske liste, budući da uživa podršku zvaničnog Beograda i raspolaže svim ključnim resursima. Ovo će ujedno biti prvi lokalni izbori od aprila 2023. godine, kada su Srbi bojkotovali glasanje na severu, nakon povlačenja iz kosovskih institucija krajem 2022. godine.
Uoči početka kampanje došlo je i do nastavka zatvaranja institucija Srbije na Kosovu, što dodatno komplikuje položaj srpske zajednice i utiče na percepciju njenog političkog delovanja. Zato se u srpskoj zajednici posebna pažnja usmerava na nekoliko pitanja. Uloga SL, koja se vraća u institucije posle bojkota i događaja u Banjskoj, kada je oružani sukob dodatno narušio njen kredibilitet i međunarodnu poziciju, a opštine na severu preuzeli albanski gradonačelnici. Na jugu veliki je izazov u Gračanici. U ovoj većinski srpskoj opštini sve albanske stranke nastupaju ujedinjeno, dok su srpske liste podeljene, što dodatno komplikuje izbornu trku. I kao treće pitanje je dalji politički pravac srpske zajednice, odnosno koliko će izborni rezultati otvoriti prostor za alternativne lokalne glasove. Stoga, očekuje se da ishod ovih izbora u velikoj meri odredi buduću poziciju srpske zajednice u odnosu na kosovske institucije, ali i dinamiku dijaloga sa Beogradom.