Danas
NEGDE IZMEĐU EPOHA
Knjiga eseja Gojka Božovića o savremenoj srpskoj prozi
Knjiga eseja Gojka Božovića o savremenoj srpskoj prozi „Negde između epoha“ objavljena je u izdanju Izdavačke kuće Štampar Makarije iz Beograda. Eseji u knjizi „Negde između epoha“ predstavljaju neke od ključnih pisaca i knjiga, poetika i pripovedačkih postupaka u srpskoj prozi druge polovine XX i prvih decenija XXI veka.
Polazeći od ideje da je moderna srpska proza neprestano nastajala na društvenim i epohalnim granicama, dakle, u jednoj vrsti međuprostora, negde između epoha, od kojih su jedne nezavršene, dok su druge jedva započ ete, Gojko Božović u ovoj knjizi prati raspon od Aleksandra Tišme i Milorada Pavića do Jelene Lengold i Gorana Petrovića, od Borislava Pekića i Miodraga Bulatovića do Radoslava Petkovića i Mihajla Pantića, od Dragoslava Mihailovića i Svetlane Velmar-Janković do Davida Albaharija i Vojislava Despotova, od Živojina Pavlovića i Slobodana Selenića do Vide Ognjenović i Milisava Savića, od Danila Kiša do Dobrila Nenadića i Judite Šalgo. Tekstovi u ovoj knjizi nastajali su u protekle skoro tri decenije, a knjige opisane u njoj u vremenskom periodu od skoro sedam decenija.
Tekstovi u knjizi „Negde između epoha“ pisani su kao predgovori i pogovori knjigama o kojima govore, kao izlaganja na konferencijama i kao prilozi za zbornike, listove i časopise. Neki od njih su prevedeni na više jezika. Nekoliko tekstova u ovoj knjizi prvi put se objavljuje.
– Najstariji tekst u knjizi napisan je polovinom devedesetih. Najnoviji tekst napisan je u godini objavljivanja ove knjige. To je dug vremenski period, ali i danas, dok ove tekstove na jednom mestu predajem mogućem čitaocu, pamtim šta su za mene u prvim čitanjima značile knjige o kojima je reč. Nastali u vremenu i plod vremena, ovi tekstovi čuvaju kako tragove čitanja, tako i tragove okolnosti vremena u kome su se knjige čitale i razumevale. Verujem da mi je čitanje knjiga pomagalo da razumem i te okolnosti. Knjige se uvek čitaju u nekim okolnostima i te okolnosti nikada nisu nedužne. Nisu ni knjige. Čitanje knjiga i tekstovi o pročitanim knjigama čuvaju vreme koje je prošlo – kaže Gojko Božović povodom knjige eseja o srpskoj prozi „Negde između epoha“.
