Danas

PRISTUP TRŽIŠTU OD 112 MILIONA LJUDI

Šta za privredu Republike Srbije znači sporazum o slobodnoj trgovini zaključen s Arapskom Republikom Egipat

Od ponedeljka je na snazi Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta. Iako je ovo udaljena zemlja, ekonomisti smatraju da postoji potencijal za širenje izvoza srpske privrede na ovo tržište, a preko njega i dalje u Afriku.

Kako je saopštilo Ministarstvo trgovine, njegova primena omogućava da gotovo 50 odsto poljoprivrednih i industrijskih proizvoda bude oslobođ eno carina, ali u više faza. „U prvoj fazi najveću liberalizaciju imaće poljoprivredni proizvodi, uključujući zamrznuto voće i jabuke. Potpuno oslobađanje od carina očekuje se postepeno, tokom narednih deset godina, kada će više od 90 odsto poljoprivrednih i industrijskih proizvoda biti u bescarinskom režimu“, objašnjeno je. Sporazum, kako se ističe, donosi i pojednostavljene administrativne procedure, sertifikaciju i smanjenje barijera u trgovini. Međutim, ovo nije prvi ovakav sporazum koji Srbija potpisuje sa udaljenim zemljama, na snazi su već sporazumi o slobodnoj trgovini sa Kinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ako pogledamo 2025. godinu, u prvih šest meseci 2025. zabeležena je razmena od 91,5 miliona dolara, što predstavlja uvećanje od 26 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz Srbije je iznosio 26,2 miliona, što čini povećanje od 21 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz iznosio 65,2 miliona dolara, odnosno povećan je za 27 odsto. Podaci PKS pokazuju i da su u strukturi izvoza glavne stavke duvan za pušenje, za duvansku industriju, cigarete, hartija i karton. Ova prva tri proizvoda predstavljaju 79 odsto srpskog izvoza u Egipat. Ana Stojanović iz PKS za Danas objašnjava da potpisivanje Sporazuma sa Egiptom, srpskoj privredi otvara mogućnost intenzivnije privredne saradnje sa jednom od politič ki i ekonomski najuticajnijih zemalja na afričkom kontinentu i u regionu Bliskog istoka.
„Do stupanja na snagu Sporazuma, plasiranje srpskih proizvoda na egipatsko tržište, bilo je značajno otežano zbog izuzetno visokih carinskih optereć enja koje je Vlada Egipta donela u cilju štednje, obuzdavanja uvoza i zaštite domaće industrije“, ukazuje ona. Kako navodi, carinska opterećenja kretala su se u rasponu od 20 do 60 odsto. „To je naše proizvode činilo nekonkurentnim, posebno u poređenju sa proizvodima koji dolaze iz EU, a koji se na predmetno tržište plasiraju po nultoj carinskoj stopi. Ovaj sporazum sa Egiptom predviđa liberalizaciju većine proizvoda iz različitih sektorskih industrija tokom određenog tranzicionog perioda, što će uticati na konkurentnost naših proizvođača i jače pozicioniranje na predmetnom tržištu“, ističe naša sagovornica. Stojanović podseća da su stupanjem Sporazuma na snagu carine svedene na nulu za 50 odsto poljoprivrednih i 30 odsto industrijskih proizvoda obuhvaćenih sporazumom.
„Nakon prelaznog perioda, u roku od deset godina od početka primene Sporazuma, 87 odsto agroprehrambenih i 90 odsto industrijskih proizvoda iz Srbije imaće značajno poboljšan pristup egipatskom tržištu“, naglašava ona. Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom otvara domaćim proizvođačima pristup tržištu od više od 112 miliona potrošača, uz postepeno ukidanje većine carina u narednim godinama.
„To znači da srpski proizvodi postaju konkurentniji cenom i stabilniji po pitanju plasmana, jer se uklanjaju barijere koje su do sada otežavale ulazak na egipatsko trži- šte“, naglašava. Iako se Egipat geografski čini udaljenim, Mijušković kaže da njegova pozicija, kao najveće ekonomije severne Afrike, pruža i širu perspektivu. „Ovaj Sporazum može da posluž i kao most za plasman robe i na druga afrička i arapska tržišta, zahvaljujuć i egipatskim trgovinskim aranžmanima. Ovakvi sporazumi, iako zahtevaju ozbiljnu pripremu i prilagođavanje privrednika, dugoroč no daju značajne rezultate, jer donose predvidivost i smanjuju rizike za izvoznike“, ističe on.
Ovakvi Sporazumi mogu značajno da podstaknu domaću privredu, smatra Mijušković, jer, kako navodi, smanjenje carina direktno povećava konkurentnost naših proizvoda. „Prvi efekti već se vide kroz rast trgovinske razmene u poslednje dve godine, a očekuje se da će liberalizacija tržišta dodatno ubrzati taj trend. Za privrednike to znači ne samo veće količine izvoza, već i motivaciju za ulaganje u kapacitete, kvalitet i inovacije, kako bi iskoristili novootvorene mogućnosti“, kaže naš sagovornik…