Novi Magazin
KORUMPIRANJE ANTIKORUPCIJSKIH KAMPANJA
Događaji u Ukrajini i Bugarskoj pokazuju koliko se lako takve institucije mogu politizovati
Prošli mesec, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je zakon kojim se glavnom državnom tužiocu Ukrajine daju nova ovlašćenja nad dve ključne državne agencije: Nacionalnom antikorupcijskom kancelarijom i Specijalnim antikorupcijskim tužilaštvom.
Oba su osnovana uz entuzijastičnu podršku Zapada nakon Revolucije 2013-2014. Hiljade Ukrajinaca odmah su izašle na ulice Kijeva i drugih većih gradova sa sloganima koji su tvrdili da „Korupcija ubija“ i „Ukrajina nije Rusija“. Skupovi su bili prvi veliki antivladini protesti od početka ruskog rata u Ukrajini 2022. Prekršen je prećutni dogovor da je kritika vlade u ratno vreme jeres. Potpisivanje zakona takođe je izazvalo najozbiljniju krizu do sada u odnosima Kijeva sa EU i MMF-om.
Ukupno je oko 60 milijardi evra pomoći povezane sa EU bilo u opasnosti od zamrzavanja. A onda je usledio preokret Zelenskog. Umesto da se odlučno odupre, promenio je smer, vraćajući nezavisnost obema agencijama. Ispostavilo se da masovni protesti i međunarodni pritisak mogu biti najbolja strategija za odbranu demokratije. Ali Brisel bi trebalo da pazi da se ne zaljubi u agencije za borbu protiv korupcije. Nisu sve iste. U trenutku kada su hiljade ljutitih građana demonstrirale u Kijevu, hiljade jednako ljutitih Bugara preplavile su ulice Sofije demonstrirajući protiv zloupotrebe moći nominalno nezavisne bugarske komisije za borbu protiv korupcije, zahtevajući njeno zatvaranje. Politički okaljano hapšenje gradonačelnika Varne učinilo je da komisija izgleda kao politički instrument koji se sada koristi za diskreditovanje i potkopavanje opozicije.
ZLOUPOTREBA ANTIKORUPCIJSKIH TELA:
Stvari dodatno komplikuje činjenica da su čelnici koji zahtevaju zatvaranje komisije isti oni koji su je osmislili i dali joj ovlašćenja za istragu i hapšenje. Da li to znači da favorizujemo antikorupcijska tela kada otkrivaju grehe naših protivnika, ali ih preziremo kada otkrivaju nepravde naših saveznika, ili je više od toga? Bugarski protesti pokazuju da su građani sasvim svesni korozivne moći korupcije, ali takođe razumeju štetu koju uzrokuje naoružavanje institucija osmišljenih da je iskorene. Suočen s dilemom donošenja nepopularnih kompromisa za okončanje rata ili nepopularnih odluka o nastavku borbe, Zelenski se razumljivo boji da eskalirajuće optužbe za korupciju upućene njegovim saveznicima, čak i ako su sumnjive, predstavljaju veliki rizik za njegovu vladu. Mnogi Ukrajinci krive državnu korupciju za kobno odloženu izgradnju odbrambenih utvrđenja i nedavne vojne neuspehe zemlje. Takođe se boje da bi sumorni izgledi o ishodu rata mogli povećati rizik od krađe na visokim položajima. Za vladinog službenika koji se oseća ugroženo kod kuće utočište u inostranstvu moglo bi se činiti primamljivim.
DAR RUSIJI?:
Kada je pokušavao da učvrsti moć ovim novim zakonom, Zelenski je verovatno računao na prezir Donalda Trampa prema agencijama za borbu protiv korupcije i opštu evropsku uzdržanost u kritici Ukrajine. Ali ta se računica pokazala pogrešnom. Pogrešno je procenio Evropu, i još gore, pogrešno je procenio vlastito društvo. Njegov potez bio je nenasilna pogreška i neočekivani dar Rusiji. Ono što brine Ukrajince nije samo prividni imunitet onih na vlasti, već i mogućnost da bi institucije za borbu protiv korupcije, ako budu zauzete, mogle postati instrument za podrivanje demokratije – kao što Bugari svih političkih usmerenja dobro znaju. Građani na ulicama Sofije trebalo bi da jasno daju do znanja i svojim vođama i onima u Briselu da institucionalni dizajn nije dovoljan da jamči da su takozvane nezavisne institucije zapravo nezavisne. Javni protest izgleda kao posljednja linija odbrane ne samo od korupcije već i od takve zloupotrebe moći…
