Novi Magazin
PISMA IZ PREKA - DUŠKO RADOSAVLJEVIĆ
Ko koga farba u Vojvodini?
„Zgazila si nauk Dositeja svoga,/i borbenu trubu svog Barda i Đure.“ / („Vojvodino stara, zar ti nemaš stida?“, Veljko Petrović) Čestiti vojvođanski domaćini kreče – farbaju, po pravilu, svoje kuće pred Uskrs, da bi im bile lepše, i da duže traju.
Oni „ drugi“, koji ne znaju ni za Boga ni za pravo, farbaju TUĐE kuće, tako što im to naredi ružni i pakosni čika, koji se sakrio iza tamnih stakala službenog, naravno, automobila, koji bespravno koristi! Osim onoga našega prečanskog, molim vas, pa to nije lepo, imamo i drugi problem, to nije ni po zakonu, jer isti ne dozvoljava uništavanje privatne svojine, u našem slučaju, imovine stanara koji u tim zgradama žive. Ako osobe koje šaraju po tuđim zgradama nisu savladale lekcije iz bontona, a nisu, morale bi savladati lekcije o kršenju zakona, što evidentno jeste to, kada uništavate tuđu imovinu. Neću da se navlačim na bezobrazluke i provokacije radikalskonaprednjačke pameti, da li mi smeta srpska zastava, iz nekoliko razloga: prvo, to nije srpska zastava, nego samo nespretno farbanje za koje se koriste tri boje, crvena, plava i bela, što više izaziva podsmeh nego poštovanje; drugo, ova rabota se izvodi bez dozvole stanara zgrada na kojima se ove skrnavštine crtaju; treće, ovo aktivnosti se sprovode u onim delovima grada i sredinama koje su naprednjačko-radikalski žreci označili kao neprijateljske, te imaju za cilj provociranje i uznemiravanje mirnih građana koji tu žive; četvrto, ove akcije pokazuju da se ova kleptokratska ekipa, koju po inerciji zovemo vlast, ne libi da krši zakon zbog sitnih dobitaka, ali i još više, da misli da silom može nametnuti svoj vrlo sumnjivi i jeftin sistem vrednosti, jer, da podsetimo „ljubav na silu je silovanje!“; peto, sa izvršiocima kriminalnih radnji, kojih je sve više u našem gradu i Vojvodini, sigurno se ne može voditi civilizovani divan, jer Gandi možete biti kada su protiv vas Englezi, a kada su radikalsko-naprednjačke i kriminalne grupe u pitanju, morate se pobrinuti da sačuvate svoju porodicu, imovinu i sebe lično. Itd., itd. Svega je tu već previše…
O patriotizmu je dakle reč? Nije, sigurno nije! Davno je to, i dobro, zaključio doktor Semjuel Džonson: „Patriotizam je poslednje utočište za hulje!“ Samo, ekipa koja teroriše Novi Sad, Vojvodinu i Srbiju, nije od zloupotrebe i skrnavljenja patriotizma došla, ona je od njega pošla, još početkom rasturanja bivše Jugoslavije. To znači da su se sadašnji uzurpatori vlasti svesno poigravali sa strahovima određenih slojeva društva, udarajući na najprimitivnije instinkte kod ljudi, uključujući neobrazovanost, funkcionalnu nepismenost, raspirujući najniže strasti, kombinujući to sa ekstremnim nacionalizmom i šovinizmom, kao i sa poigravanjem osećaja gubitnika tranzicije, a svesno koristeći situaciju da se zavade čitave grupacije u okviru društva u Srbiji, i njenog slabašnog građanskog sloja, te su stvorili situaciju gde sve kuva, kao u „bosanskom loncu“, i gde se sve više očekuje „veliki prasak“, a ne neko smirenje situacije.
Vratimo se u Novi Sad i Vojvodinu… Već odavno je Vojvodina razvlašćena, obeščašćena i opljačkana, toliko da imamo još samo njenu ljušturu. Ali, kako to biva, kao kod Hemingvejevog starca i njegove ribe, od te lešine još uvek otkidaju parče za sebe sitni igrači, još sitnijih duša, lešinari, kojima je zapalo da izigravaju deoničko društvo za upravljanje nad sedam odsto državnog budžeta, koje se pompezno nazivaju Skupština i Vlada Vojvodine. Šta oni rade za dobrobit građanki i građana Vojvodine? Ništa, baš ništa! Koliko to košta da ne rade ništa? Mnogo, sve više! I, tone nam sve više Vojvodina i davi se u talogu radikalsko-naprednjačkog besmisla. Tone i zgrada Skupštine Vojvodine, jer je pored nje, neki „biznismen“ sagradio garažu, pa su napukli zidovi; a, tone u stid i blam, je se u njoj ulogorila policijska jedinica, koja odatle izlazi da tuče studente i građane!
Sve to aminuje Maja Gojković, koja je ushićeno cvrkutala o najbezbednijoj stanici u Evropi, srednjeevropska rekorderka po promeni partija, na vlasti – naravno, i Balint Juhas, vunderkind SVM, čija je delatnost u fondu Prosperitate, kao i rad celokupnog tog fonda, odavno tema o kojoj bi se rado divanilo u Vojvodini. Za sada, oni su stameno na braniku svojih položaja, pokazujući kako čvrsto može biti srpsko-mađarsko prijateljstvo kada se radi u korist partija koje pelješe svoje narode! A, onda nije ni čudo što tu nigde nema Vojvodine, građana, Srbije, odgovornosti za Nadstrešnicu (namerno veliko slovo!), kao ni odgovornosti za bilo šta drugo! I, na kraju, kada je počela izgradnja famozne garaže, ispred zagrade Skupštine izmešten je spomenik Vasi Stajiću, jednoj od najvećih ličnosti u istoriji Vojvodine i Srbije, sa obećanjem da će biti vraćen kada se završe radovi. Isti su okončani pre godinu dana, te sa ovoga mesta zahtevam – oslobodite Vasu Stajića i vratite ga na njegov mesto. Podsećam radikalsko-naprednjačku bratiju, ako ste na vlasti niste gospodari tuđe imovine, a posebno niste vlasnici kulturne baštine! Vraćajte Vasu smesta!
P. S. Režim koji se bahato i ružno ogreši o Slovake – najmirnije stanovnike Vojvodine, ne samo da nema budućnosti i da mu se vidi skori kraj, nego će i loše proći na sudu istorije. A, njegove vođe će loše proći na ovozemaljskim sudovima.
