Ilustrovana Politika

STEFANIJA UDICKI, VIOLINISTKINJA

Uz rame sa Stefanom Milenkovićem

U metnički proboj violinistkinje Stefanije Udicki klasičan je primer da pravi talenti uvek nađu put do velikih svetskih pozornica. Njena rodna Kikinda nema srednju muzičku školu, pa se daroviti muzičari iz tog grada probijaju okolnim putevima.

Često takva zaobilazna trasa učini da kasnije, kada postanu ostvareni umetnici, budu još ponosniji na svoje uspehe, s obzirom na to da su imali mnogo veća odricanja, nego neki drugi njihovi vršnjaci, odrasli u većim gradovima. Tako je i sa našom sagovornicom. Rano se odvojila od kuće. Prva četiri razreda osnovne škole završila je u rodnom gradu, a već peti razred, s obzirom na njenu izuzetnu darovitost, krenula je da pohađa školi za muzičke talente u Ćupriji. Nakon osnovnog i srednjeg obrazovanja kreće sa studijama u inostranstvu, neprekidno se usavršavajući i teorijski, a i praktično kroz javne nastupe. Danas nastupa po celom svetu i kalendar ove mlade umetnice je „pretrpan”, ali Stefanija je ipak pronašla vremena da govori o svom muzičkom razvoju. Na kojoj violini svirate? Umetniku je, kao što znamo, važan instrument na kom se izražava? – Violina na kojoj sviram je majstorska violina, Georga Bervangera, izrađena 1963. godine u Hannoveru, u Nemačkoj. Veoma sam vezana za ovaj instrument, jer ga imam od 2014. godine i dosta lepih, a i onih manje lepih, trenutaka u karijeri sam prošla svirajući na ovoj violini…