Danas

RAZLIČITE VERZIJE ISTOG DOGAĐAJA

Posle proterivanja sa Kosova Igor Popović tvrdi da nije priznao krivicu, a Ministarstvo pravde da je sporazum sa Prištinom potpisao pod pritiskom

Presuda Osnovog suda u Prištini kojom je službenik Vlade Srbije Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, prošlog petka proteran iz južne srpske pokrajne sa dvogodišnjom zabranom ulaska, uz novčanu kaznu od 3.000 evra i druge sudske troškove, nije stavila „tačku“ na ovaj politički skandal.

Popović je po prelasku administrativnog prelaza izjavio da nije postigao nikakav dogovor sa Specijalnim tužilaštvom Kosova niti da je priznao krivicu – „izazivanje razdora i netrpeljivosti“ izjavom u Velikoj Hoči 18. jula da je „OVK teroristička organizacija“. Iako je Popović pre izricanja presude pred sudijom Kujtimom Krasnić ijem javno potvrdio da je „bez primoravanja i prinude postigao sporazum o priznanju krivice“, a njegov advokat Miloš Delević izjavio da neće biti žalbe na sudsku odluku da je reč o „sporazumu sa Tužilaštvom“, oglasilo se i Ministarstvo pravde Vlade Srbije sa svojom interpretacijom slučaja, tvrdeći da Popovićevo priznanje krivice i presuda „ne proizvode pravno dejstvo u pravnom poretku Srbije, kao ni u međunarodnom pravu, zato što ni Srbija ni međunarodno pravo ne priznaju legitimitet institucije koja ga je zaključila“. Da li je baš tako? Da li je prištinskim priznanjem krivice državnog zvaničnika Srbije za izjavu da je „OVK teroristička organizacija“ Beograd abolirao zločine OVK na KiM i „žutoj kući“ u Albaniji, zamenivš i šestomesečni pritvor o novčanom kaznom od 3.000 evra, ili ima još nekih „dilova“? Da li je Popović „državni mangup“ i deo „igre“ za izigravanje srpske javnosti ili je to, kako procenjuju pojedini politički krugovi „vrhunac obostarnog šibicarenja Beograda i Prištine“.
– Očigledno je da je zvanični Beograd u nekoj vrsti delirijuma jer nisu usaglasili ni koju verziju zastupaju u javnosti. Popović negira ono što se dogodilo i što je izjavio pred sudom u Prištini, dok Ministarstvo pravde tvrdi da su sporazum o priznanju krivice i presuda rezultat prinude i nemaju pravo dejstvo, što apsolutno nije tačno. Oni su važeći kao i Ohridski sporazum, koji Vučić navodno nije prihvatio, a koji je ušao u Poglavlje 35 o pregovorima za evropske integracije Srbije. Saopš tenje Ministarstva pravde je pravna nebuloza – kaže za Danas Dejan Mirović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u severnom delu Kosovske Mitrovice. On ukazuje da je više nego očigledno da i Igor Popović i Ministarstvo pravde prikrivaju činjenicu da u presudi nema tvrdnji Aljbina Kurtija, iznetih na osnovu snimaka iz Popović evog mobilnog telefona, da je Beograd „prisluškivao razgovore zvanič nika EU na pregovorima u Briselu, što ključ za ovo što se događa“. – To je glavna tema koju treba istraž iti, a od koje sad svi éperu ruke’ obmanjivanjem srpske javnosti, jer bi otvorila pitanje i Vučićeve odgovornosti koji je i naložio to špijuniranje. Ovako je Popović priznanjem krivice faktički abolirao OVK i doveo u pitanje mogućnost da Srbi sa KiM traže pravdu za zločine je OVK nad njima počinila. Jasno je da on priznao krivicu uz saglasnost Aleksandra Vučića i da to nije uradio u svoje lično ime, jer da je tako ne bi ga branilo Ministarstvo pravde – objaš njava Danasov sagovornik. Mirović smatra da je za ovaj politič ki skandal najodgovorniji Aleksandar Vučić, jer je uradio „sve ono za šta sad optužuje studente u protestu – izvršio je državni udar i suspendovao Ustav Srbije i međunarodno pravo – Rezoluciju 1244 SB UN“. „Da je ovo normalna zemlja, on bi morao da podnese ostavku, a to bi trebalo da urade i svi koji su učestvovali u pregovorima Briselu – funkcioneri Kancelarije za KiM i Kancelariji za koordinacione poslove u pregovarač kom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini“, smatra Dejan Mirović…
Ričard Grenel: Fokus na ekonomskom razvoju
Specijalni predstavnik američkog predsednika Donalda Trampa Ričard Grenel, u ekskluzivnom intervjuu za Kljan Kosova, izjavio je da je „ideja o uzajamnom priznanju Kosova i Srbije smešna, jer, mladi ljudi žele posao“.
„Mislim da bi trebalo da težimo ekonomskom razvoju i poslovima za mlade ljude na Kosovu. Ali, političari se fokusiraju na ovo uzajamno priznanje, a ne na poslove“, rekao je Grenel. On smatra da se „politička rešenja donose kroz ekonomski razvoj, kad ljudi imaju posao, nadu i budućnost, gde ne sede i ne pričaju o politici“. Grenel je najavio da će se predsednik SAD „uključiti korak po korak i u pitanje Kosova“, a da je u suština njihovog koncepta „fokus na ekonomskom razvoju kao pokretaču rešavanja problema“.
Kad je reč o Kosovu, kao „izvanredanom partneru SAD“, Grenel je istakao da je „potrebna vlada koja je spremna za investicije, a ne za politiku“. Rekao je i da je, „dok je radio na konačnom sporazumu između Kosova i Srbije, predvideo da će doći do tačke u kojoj će ekonomski razvoj biti toliko veliki da će prevazići politiku i dostići tačku da NATO trupe napuste Kosovo, jer kad NATO trupe štite bezbednost zemlje, poslovnoj zajednici se šalje poruka da nije bezbedno“.