Danas

POTPISNICI DEKLARACIJE ZAJEDNICE UMETNOSTI KOMENTARIŠU BORBU

Naprednjački režim je izrastao na ponižavanju obrazovanja i kulture

Potpisnici Deklaracije Zajednice umetnosti komentarišu za Danas svoju borbu protiv uništenja kulture, kulturne baštine i svih kulturnih vrednosti, kao i nepristajanje na represiju nad kulturnim radnicima i umetnicima i govore o tome kuda nas vodi svakodnevno podizanja tenzija i nasilja.

Zbog sistemskog urušavanja kulture, kulturne baštine i alarmantne situacije u čitavom društvu, posle brojnih apela i protesta upućenih Ministarstvu kulture i Vladi Srbije koji nisu dali nikakav rezultat, pre dva dana više od 170 kulturnih radnika, zaposlenih u institucijama i sindikatima kulture i aktivnih u umetničkim strukovnim i ostalim udruženjima potpisalo je Deklaraciju Zajednice umetnosti. Kako se ističe u saopštenju, oni se udružuju u zajedničkoj i solidarnoj borbi za kulturu, nasleđe, javne institucije, savremenu umetničku i kulturnu produkciju i sve druge oblasti delovanja u polju kulture kako bi definisali taktike i strategiju, a svoju borbu pridružuju borbi drugih društvenih grupa i drugih profesija. Među potpisnicima Deklaracije su brojni, eminentni predstavnici naše kulturne, umetničke i javne scene, kao što su: Milena Dragićević Šešić, Milisav Savić, Kokan Mladenović, Božidar Đurović, Dejan Atanacković, Saša Ilić, Vahida Ramujkić, Sonja Jauković, Nebojša Milikić… Kako za Danas komentariše pozoriš ni reditelj Kokan Mladenović, iako je vlast na dosadašnje apele odgovarala samo ignorisanjem i novom represijom, jako je važno da se glas kulturnih radnika čuje. – Javnost mora da zna da ne pristajemo na ovo, već namerno i sistemsko uništavanje kulture, jer to više nije samo zanemarivanje kulture. Sada smo svedoci da je želja vlasti da se sve što je ozbiljna kultura u Srbiji uništi i zameni estradom u svakom smislu. Mislim da je glasna pobuna u takvoj situaciji jedino što još možemo da uradimo – da pokažemo da ne pristajemo na monstruozne kadrovske poteze, da ne pristajemo na dodatno smanjenje bilo kakvih budžeta za kulturu, da ne pristajemo da beogradska pozorišta više nemaju premijere, da ne pristajemo da se zabranjuju autori koji su u bilo kako povezani sa podrškom studentima u blokadi i građanskim protestima, da ne pristajemo na uništenje i rasprodaju kulturne baštine – objašnjava Mladenović. – Ušli smo u period diktature koja nije sklona nikakvom obliku slobode, a kultura je nemoguća bez slobode. Ovom Deklaracijom ne pokazujemo da se ne plašimo vlasti, jer mislim da nemamo za šta da se plašimo, vlast treba da se plaši besa građana koji je zbog represija i nasilja akumuliran, i koji će očigledno u nekom trenutku eskalirati. Pređene su sve crvene linije zdravog razuma, a ne političkog delovanja – ističe Kokan Mladenović. Prema rečima Milisava Savića, nije vlastima, diktatorskim, lako sa kulturom. – Nije bilo lako ni Titovoj ni Miloševićevoj vlasti. A tek Vučićevoj. Vučićeva vlast pokušava da stvori ćaci kulturu. To je kultura koja u svakom pogledu služi vladajućoj partiji. Bez pogovora. Glavna joj je vrednost slepa lojalnost. Na ključna mesta u kulturi vlast postavlja poslušnike. Uglavnom anonimuse i mediokritete. Svaki pozitivni eksces u kulturi se kažnjava. Najčešće uskraćivanjem finansijske podrške. I provlačenjem stvaraoca kroz propagandnu kanalizaciju vlasti. Tu nema izuzetaka, čak i za vrhunske, svetski priznate umetnike. Naravno, kako navodi Savić, jedini pisac uz Danila Kiša koji je u znak protesta protiv represije vlasti vratio Ninovu nagradu za najbolji roman koja mu je dodeljena 1991. godine, ćaci kultura nema budućnost. – Lično, iz dna duše prezirem i gnušam se ćaci pisaca i umetnika. Prava kultura je nešto i više i bolje od prizemne dnevne politike. Ne samo ove, Vučićeve, već svake – ističe Milisav Savić. Pozorišni reditelj Božidar Đurović kaže za Danas da nam svakodnevna dešavanja i odluke aktuelne vlasti više nego jasno pokazuju kakav režim imamo i u kakvom društvu živimo. – To se posebno vidi od početka studentske pobune – svi ti događaji nedvosmisleno svedoče da nijedna vlast u Srbiji u poslednje četiri decenije, pa ni ona u doba Miloševića koja se zbog ratova 90-tih smatra najstrašnijom, nije imala tako frapantni i pogubni odnos prema kulturi i obrazovanju. Kao i u ostalim društvenim sferama, današnji re- žim je i u kulturi sve podredio partijskim i ličnim interesima, što se ponajbolje vidi po imenovanju upravitelja institucija kulture i sredstvima koja se bestidno dodeljuju isključivo partijskim skutonošama i beskičmenjacima – ističe Đurović. – Najbolji i neporecivi pokazatelji, koji će ostati zapisani u istoriji naše kulture, jesu nepoštovanje vlastodržaca prema kulturnoj baštini i tradiciji, represija nad kulturnim radnicima i umetnicima, nad pozorišnim kućama, festivalima kao što je Exit, ili u najboljem slučaju, minimalno izdavanje sredstava za najznačajnije festivale poput Sterijinog pozorja, Tvrđava teatra ili Šekspir festa… To je sistematsko ponižavanje, degradiranje i uništavanje kulture, institucija kulture i umetnika, posebno slobodnih umetnika čija je egzistencija neopisivo ugrožena. Ovakav odnos prema kulturi i obrazovanju, koji su dva neodvojiva i dva najvažnija segmenta razvoja i budućnosti svakog društva, najverodostojnija su slika tragič nosti ovog režima, a naša je građanska obaveza da na to ne pristanemo. Moramo da se borimo svim civilizovanim i zakonskim sredstvima za očuvanje kulture i obrazovanja, i ova Deklaracija Zajednice umetnosti nastala je kao gest te naše borbe – ističe Božidar Đurović. Prema rečima pisca Saše Ilića, kakav je odnos naprednjačkog režima prema obrazovanju, takav je i prema kulturi, a to znači ukidanje slobode i kritičkog mišljenja…