Danas

MNOGIM OPOZICIONARIMA SE TO NE SVIĐA

Da li studenti mogu od opozicije da traže da odustane od izlaska na naredne izbore i da li bi to doprinelo rušenju vlasti

Vapaji opozicije da ih studenti uključe u proces odlučivanja i na listu u susret predstojećim izborima, za sada nisu naišli na odgovor.

Ignorisanje kojem su opozicione partije izložene, kao i sporadični slučajevi koje opozicione stranke navode, da ipak ima komunikacije sa delom studenata, jedini su signali, ali javno nepotvrđeni i dokumentovani, u vezi sa međusobnim odnosima. Opozicija, u najvećem delu, protivi se tome da bude isključena i da daje samo tehničku podršku studentskoj listi, odnosno da se stavi na raspolaganje, ali da se aktivno i personalno izuzme iz izbornog procesa. Za sada se samo Demokratska stranka javno izjasnila da je spremna da prihvati takve želje studenata u protestu. – Poruka opoziciji je jasno bila upućena pre izvesnog vremena. Potrebno je da stranke podrže tu listu eksperata i stave na raspolaganje svoje resurse i logistiku. Poslednja istraživanja pokazuju da je to ispravna strategija ukoliko se svi borimo sa istim ciljem – smena mafijaškog režima – kaže za Danas Biljana Stojković, profesorka Univerziteta u Beogradu i članica Predsedništva Demokratske stranke. Opozicione partije moraju razumeti ovaj trenutak bez obzira na to koliku cenu će platiti u vezi sa budućim finansiranjem svog delovanja, dodaje. „Valjda u politici postoji neki opšti i dugoročni cilj, a ne samo životarenje od danas do sutra. Bar je takvo moje shvatanje politike. Drago mi je što je Demokratska stranka na baš takvom putu“, zaključuje Biljana Stojković. Najnovija istraživanja agencije Sprint Insight, pokazalo je da se danas održavaju izbori, u scenariju u kojem na izbore izlaze samo studentska lista (profesora, radnika, poljoprivrednika, stručnjaka, podržanih od strane studenata), pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem (SNS, SPS, Zavetnici) i stranke manjina, 54,8 odsto građana Srbije bi glasalo za studentsku listu, dok bi za Vučićevu listu glasalo 42,1 odsto. Takođe, ukoliko bi celokupna opozicija (građanska i „desna“, Kreni- Promeni, dr Milić i dr Nestorović) izašla ujedinjena na izbore, osvojila bi 10,2 odsto, studentska lista – 45,9, a pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem još manje nego u prvoj varijanti – 41,4 odsto. Ovaj rezultat u velikoj meri je naljutio opoziciju, imajući u vidu da ako su u zbiru na 10 odsto, to znači da su pojedinčano na nivou statističke greške.
Prema rečima Roberta Kozme, poslanika Zeleno-levog fronta, ta partija je više puta ukazala da je preko potrebno da se uspostavi dijalog i koordinacija između svih relevantnih društveno-političkih aktera koji su se dokazali u borbi protiv ovog kriminalnog režima, kako bismo osigurali tri ključne stvari. „Pod jedan, kako da nateramo vlast da raspiše izbore. Pod dva, kako da na tim izborima nastupimo da bismo pobedili kriminalni režim, uprkos tome što znamo da će oni posegnuti za najgorim manipulisanjem biračkim spiskom, kupovinom glasova, ucenom i pretnjama biračima. Pod tri, kako da u ovim fazama zaštitimo naše građane i da nakon izbora odbranimo našu pobedu na ulici, jer je iluzorno očekivati da će postojeći režim mirno prihvatiti gubitak vlasti“, kaže Kozma za Danas. U prethodnih devet meseci studenti, napominje, građani i opozicioni društveni i politički akteri zajedno su naterali ovaj kriminalni režim u defanzivu i u potpunosti su im osporili legitimitet da upravljaju društvom.
– Istorija nas uči da je zver najopasnija kada je ranjena. I to se vidi i po ponašanju vladajućeg režima. Oni sada oko sebe okupljaju najgore od najgorih, jer znaju da će ih samo takvi braniti u trenutku kada počinju da gube tlo pod nogama. Sa naše strane, u borbi protiv takvog režima, snaga mora biti solidarnost, razboritost, hrabrost i svesnost da smo na pravoj strani istorije – smatra on. Međutim, kaže dalje, ukoliko olako zanemarimo odgovore na ova ključ- na pitanja za smenu režima, plašim se da ćemo dati vremena režimu da pokuša da se konsoliduje. „Svako produžavanje njihovog opstanka na vlasti znači dodatnu agoniju i osiromašenje za naše društvo“, zaključuje Kozma. Sagovornici Danasa ističu i da se studenti još nisu javno izjasnili o tome koga bi voleli da vide na svojoj listi, te da još ništa nije konačno. Narodni pokret Srbije pozvao je nedavno na sastanak opoziciju i studente na razgovor o tome kako da se primora vlast da sredi birački spisak. Studenti se tom sastanku nisu odazvali, a došao je deo opozicije…
Milivojević: Mogući i predsednički izbori
Prema navodima medija, vrh SNS-a razmatra mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora na jesen, uprkos ranijim tvrdnjama predsednika Aleksandra Vučića da do toga neće doći pre 2026. Promena strategije mogla bi biti pokušaj da se očuva stabilnost biračkog tela i predupredi njegovo osipanje, smatra analitičar Cvijetin Milivojević, koji upozorava da izbori svakako ne bi bili odžani u demokratskim uslovima. Prema njegovom mišljenju, zbog demonstracija i pojedinih Vučićevih izjava deo ranijeg biračkog tela vladajuće stranke „bespovratno se okrenuo“.
„Vlasti, konkretno predsedniku, u interesu da izbori budu što ranije, kako bi sačuvao preostalo biračko telo i uz nadu da će se dosta toga okruniti od biračkog tela koje bi podržalo studentsku listu ili opoziciju“, kaže Milivojević, dodajući da Vučić polazi od toga da će napraviti neka unutrašnja trvenja između te dve opcije i da će energija protesta nestati. Milivojević podseća da smo o oba termina održavanja vanrednih izbora već čuli od funkcionera SNS. Naš sagovornik kaže da je u opticaju još jedan scenario – da budu vanredni predsednički izbori. Navodi da bi ovakva odluka mogla da unese konfuziju među studente i opoziciju.