Novi Magazin

KOSOVO U SUSRET LOKALNIM IZBORIMA

Šansa za Srbe na severu Kosova

Oktobarski lokalni izbori na Kosovu su prilika da srpska zajednica povrati upravljanje u opštinama na severu. U toku su pripremne radnje, dok poznavaoci prilika očekuju da bi upravo ovi izbori mogli da reše krizu reprezentativnosti.

Redovni lokalni izbori na Kosovu biće održani 12. oktobra 2025. Godine, a u su toku pripremne pretpredizborne aktivnosti, uključujući proveru biračkih mesta i prijavu izbornih lista. Izbore je raspisala predsednica Kosova Vjosa Osmani, nakon konsultacija sa političkim strankama održanih početkom juna. Prema njenim rečima, datum je određen „na osnovu predloga stranaka, u skladu sa ustavnim i zakonskim rokovima, kao i procenom neophodnog vremena za tehničku i logističku pripremu izbornog procesa“. Stoga su u toku izborne radnje koje je započela Centralna izborna komisija (CIK), a prijava kandidata za predsednike opština i odbornike otvorena je 26. juna i trajaće do 13. avgusta. Ovo će biti prvi lokalni izbori nakon perioda izraženih tenzija u opštinama na severu Kosova, koji su obeležili institucionalna nestabilnost, narušena bezbednost i zatvaranje brojnih srpskih institucija koje su prethodno obavljale javne funkcije od važnosti za srpsku zajednicu. Takva dešavanja dovela su do drastičnog pada poverenja lokalnog stanovništva u lokalne organe, što je dodatno pojačalo osećaj nesigurnosti, društvene izolacije i neizvesnosti u pogledu budućnosti ostanka na Kosovu.
IZAZOV POSLE BOJKOTA:
U tom kontekstu, predstojeći lokalni izbori dobijaju poseban značaj za srpsku zajednicu, posebno u opštinama na severu, gde već duže vreme postoji ozbiljan institucionalni vakuum i duboka kriza legitimiteta. Trenutno, u četiri opštine na severu Kosova, Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, lokalnu vlast obavljaju gradonačelnici iz albanskih političkih partija, izabrani na izborima koje je srpska zajednica bojkotovala. Simbolična izlaznost, uglavnom Albanaca iz sela koja pripadaju ovim većinski srpskim opštinama, dodatno je produbila političku krizu, nakon čega su Srbi ostali van institucija koje donose odluke o svakodnevnom životu građana. Kao posledica bojkota, srpski predstavnici danas optužuju lokalne vlasti za nedostatak legitimnosti i isključenost srpske zajednice iz političkog procesa. To znači da bi učešće Srba na predstojećim lokalnim izborima moglo predstavljati prvi korak ka povratku u institucije i izlazak iz trenutne situacije u kojoj institucije formalno postoje bez poverenja i podrške većinskog stanovništva u tim sredinama. Pripreme na terenu uveliko su u toku. Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC), organizacije koja prati izborni proces na Kosovu, navodi da se srpske političke partije intenzivno organizuju kako na severu, tako i na jugu. „Postoje inicijative za osnivanje novih stranaka i građanskih lista, a u političku arenu vraćaju se i dobro poznati akteri“, kaže Radaković koji očekuje „žustru, napetu i snažnu kampanju“, posebno u opštinama na severu gde su trenutno na vlasti gradonačelnici iz pokreta Samoopredeljenje aktuelnog premijera Aljbina Kurtija. Od trenutka izlaska Srba iz institucija na severu Kosova (lokalna vlast, sudstvo, policija), život srpske zajednice se odvija u uslovima posledice bojkota i nepoverenja prema kosovskim vlastima. Odsustvo institucionalnog učešća dodatno je otežano zatvaranjem brojnih srpskih ustanova i lokalnih službi, poput Pošte, Sportskog saveza i Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovakav razvoj događaja produbio je osećaj marginalizacije i doprineo percepciji da Priština nije preduzela ozbiljne korake ka inkluzivnijem pristupu prema srpskoj zajednici. Zbog toga se predstojeći lokalni izbori vide kao potencijalni prelomni trenutak koji bi mogao promeniti političku dinamiku.
SRPSKA FAVORIT NA SEVERU:
Prema oceni politikologa iz Gnjilana Ljubomira Stanojkovića, ovi izbori su šansa za vraćanje političke kontrole u opštinama sa srpskom većinom. „Više od dve godine ove opštine vode predsednici iz albanske zajednice, izabrani bez učešća Srba. Njihovo delovanje, iako u skladu sa zakonima, imalo je za cilj da udalji Srbe od matice i prisili ih da se oslone na institucije Prištine, što je dodatno pogoršalo osećaj nesigurnosti“, kaže Stanojković. Da je nelegitimnost dosadašnje lokalne vlasti pitanje koje ima dugoročne posledice po srpsku zajednicu ukazuje i Radaković upozorenje da će, kada se nova vlast konstituiše, mnoge ranije odluke biti teško opozvane: „Znamo da svaka odluka lokalne vlasti mora biti verifikovana od strane Ministarstva za lokalnu samoupravu. Zato će biti veoma teško poništiti već donete odluke, čak i ako su one u potpunosti u suprotnosti sa interesima većinskog srpskog stanovništva u tim opštinama.“ Dodatni problem predstavlja odluka CIK-a da smanji broj odbornika u opštinama na severu, na osnovu popisa iz 2024. godine koji je srpska zajednica bojkotovala. Zbog toga se podaci smatraju nereprezentativnim, a dodatnu zabrinutost izaziva i razlika između broja popisanih stanovnika i broja upisanih birača. Predstojeći lokalni izbori su i test političke dominacije Srpske liste, koja uživa otvorenu podršku Beograda i predstavlja ispostavu SNS-a na Kosovu. Radaković ocenjuje da će Srpska lista imati snažnu podršku iz Beograda, kao i pristup medijskim i institucionalnim resursima. Ipak, ističe da će i druge inicijative pokušati da se izbore za poverenje birača. „Biće zanimljivo videti kako će partije srpskih predstavnika sada proći u odnosu na 100 ili 500 glasova koje su prethodno osvojili albanski gradonačelnici“, zaključuje on. I Stanojković očekuje da Srpska lista osvoji većinu u svim srpskim sredinama: „To se dešava zbog dva ključna faktora, podrške Beograda i stalnih napada Prištine na ovu političku opciju. U ovakvim okolnostima, Srbi ih vide kao autentične zastupnike svojih interesa.“ Ipak, izlaznost se može očekivati samo pod uslovom da Beograd da „zeleno svetlo“ za učešće na izborima, kao što je ranije dao signal za napuštanje kosovskih institucija…