Danas

POVODOM ZAHTEVA POLJOPRIVREDNIKA

Ako ne bude reakcije Ministarstva, moramo da izađemo na puteve

Kako su klimatske nepogode uni- štile značajan deo ovogodišnjeg prinosa, a adekvatne reakcije države do sada nije bilo, poljoprivrednici su odlučili da pošalju „ultimatum“ u kom traže dodatnih 300 evra po hektaru, kao vanrednu pomoć.

Ova godina samo je još jedna u nizu u kojoj se poljoprivreda bori sa klimom i sve više tu bitku gubi. Početak godine doneo je mrazeve, zatim smo imali oluje sa gradom, a onda je udarila i suša koja je dokrajčila ono što je do tada opstalo. Prinos će, prema svim procenama, biti značajno umanjen, a za mnoge kulture biće prepolovljen. Iako država na to nije reagovala do sada, poljoprivrednici su odlučili da pošalju javni „ultimatum“ u kom traže finansijsku pomoć ili prete protestima. Naime, oni su izneli zahtev da država isplati po 300 evra jednokratne pomoći po hektaru za sve jare kulture žitarica i sve hektare pod voćem navedene u eAgraru. Oni zahtevaju da uredba o ovoj isplati bude usvojena do 1. avgusta ove godine, a sredstva isplaćena do 20. avgusta. Pored toga, oni traže i isplatu svih zaostalih subvencija do 1. avgusta, zatim izmenu Zakona o akcizi do 1. septembra, po kojem bi poljoprivrednicima bilo omogućeno točenje dizela po osnovnoj ceni, bez akcize. Dodatno, traže i refinansiranje svih poljoprivrednih kredita sa jedan odsto kamate.
Više od pola milijarde evra
Na osnovu dostupnih podataka u zvaničnim dokumentima državnih institucija, pokušali smo da dođemo do okvirne računice koliko bi država morala da izdvoji novca za ovu pomoć poljoprivrednicima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ukupno se pod usevima jarih pšenice, kukuruze, soje, suncokreta i šećerne repe našlo 1.461.059 hektara. Ukoliko se ova površina pomnoži sa 300 to iznosi 438.317.700 evra samo za ove kulture. Podaci za ukupne zasade voća za ovu godinu nisu dostupni, pa nije moguće izračunati koliko bi novca trebalo izdvojiti za te kulture. Međutim, ako uzmemo podatke iz brošure RZS nakon Popisa poljoprivrede 2023. godine, tada je ukupna površina pod voćnim zasadima na teritoriji cele Srbije iznosila oko 214.330 hektara. Ako i tu brojku pomnož imo sa 300 evra, dobijamo 64.299.000 evra. Na kraju, rezultat je da bi ukupno bilo potrebno izdvojiti više od 500 miliona evra za ovu jednokratnu pomoć. Ako uzmemo u obzir da budžet namenjen za poljoprivredu ove godine iznosi 149,5 milijardi dinara, odnosno oko 1,28 milijardi evra, to znači da bi za ovu isplatu trebalo izdvojiti oko 40 odsto ovogodišnjeg budžeta, odnosno više od trećine. Od Ministarstva poljoprivrede do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor na pitanje koliko bi koštalo ispunjavanje zahteva poljoprivrednika. Vojislav Malbaški iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata za Danas navodi da su vrlo lako do- šli do brojke od 300 evra. „Štete od suše su izuzetno velike i taj novac bi ublažio samo veći deo gubitaka koje ćemo imati sa ovom proizvodnom godinom, ne bi moglo čak ni da namiri gubitke u potpunosti“, ukazuje on…